РТВ Теорија и пракса

Elizabeta Nojele-Nojman, direktor Instituta za demoskopiju u Alensbahu, SR Nemačka, prezentiraia je podatke iz takozvane studije Konstanca. Autorka je razmatrala odnos masovnih medija i klime mnenja, ponavljajući svoju staru tezu da moć medija za masovno komuniciranje leži u kreiranju „spirale tišine”. Ilustrujuči svoju hipotezu brojnim pokazateljima istraživanja, Nojele-Nojman je pokušala da dokaie da se kod Ijudi kolebljivog mnenja, ili mnenja suprotnog javno popularisanom, stvara bojazan da to javno pokažu i konkurišu popularisanom stanovištu. Masovni mediji zastupaju jedan stav i obeshrabruju pojavu suprotnih, јег se njihovi nosioci boje društvene izolacije. Iz tog straha, umesto opozicije jednom stavu nastaje „spirala tišine” među protivnicima. U ovom pristupu recipijenti modernih publicističkih sredstava predstavljeni su kao bespomoćni i bez odbrambenog mehanizma. U skladu sa tim, zaključak NojeleNojman je da masovni mediji (televizija naročito) mogu da menjaju stavove Ijudi prvenstveno prilikom kontroverznih situacija ili pitanja.

MASOVNI MEDIJI I SVETSKO RAZUMEVANJE KAKVU NAM SLIKU SVETA ONI STVARAJU? Cetvrta tema je u najvećoj meri otkrila činjenice o komunikacionoj neravnopravnosti koja u savremenom svetu postoji na relaciji sever (razvijeni deo) i jug (zemlje u razvoju), U svetlu podataka iznetih u referatima i tokom diskusije, neizbežan je bio zaključak o neophodnosti mera koje su u cilju prevazilaženja te nejednakosti preduzele zemlje u razvoju, odnosno nesvrstani, Jedna od najposečenijih sekcija tokom završnog dana konferencije bila je upravo posvećena pitanju kulturnog imperijalizma i komuniciranju između razvijenih i zemalja u razvoju. Predstavnik Latinske Amerike u Međunarodnom centru za istraživanje razvoja Luis Beltran iz Bogote, Kolumbija, dokumentovano je govorio o slici sveta koju stvara televizija u Latinskoj Americi. Utvrdio je da u televizijskom programu na tom kontinentu dominiraju ovi sadržaji: avanture, komercijalni program, serijski filmovi i komedije. U tim najmasovnijim proizvodima dominira tuce stereotipa koji propagiraju loše vrednosti: nasilje, novac, opravdanost njegovog sticanja na bilo koji način, mogučnost kriminala kao načina života (ako je

224