РТВ Теорија и пракса

neangažovano, „ziheraško”, transmisiono citiranje najpoznatijih, tj „najsigumijih” stavova iz referata, diskusije ili zaključaka, sa strahom od novog zvuka, sa sve manjom količinom informacija, a sve više redundance, dok je kriterijum relevantnosti postavljen tipično birokratski: u prvi plan stave se ličnosti, zatim se govori o tezi jedne ili više njih, da bi se tek na kraju - ako ostane vremena - prozborilo o srži teme i njenom aktuelnom društvenom termometru. Da se time ne samo promašuje cilj, već ponekad izaziva i zasičenost, apatija, pa i nezadovoljstvo i otpor recipijenta (kontrapropagandni efekt) suvišno je dokazivati, Ili, druga vrsta naše uređivačke indolencije (da ne pretpostavimo i elementarno neznanje): koliko puta svakodnevno i na radiju, i na TV ponavljamo u ravnoglasnim verzijama neke vesti, izveštaje, izjave ili saopštenja, ne oduzimajući niti dodajuči trunku sopstvenog truda onom agencijskom ili dopisničkom prvom hicu. A znamo za provereno pravilo da posle prvog javnog glasa o nekoj novoj činjenici treba - ako predmet poruke zaslužuje ponavijanje pronači i ponuditi ne samo prvobitnu verziju, več i neki novi detalj o događaju, o akterima, o posledicama - nastalim ili mogučnim - o reagovanjima, dilemama ili sugestijama koje to rađa... Sled repetiranja poruke ima smisla samo ako može sve više da privlači pažnju i da pojačava animacioni efekt, a štetan je ako „papagajiše”, zamara, gnjavi, ili čak upučuje na uzgredna obezvređujuća reagovanja prema srži poruke. (Na primer: potpuno istu verziju - ne uvek ni dobro redigovanu - neke TANJUG-ove informacije čita u jednoj emisiji jedan novinar-voditelj, a u drugoj, narednoj emisiji istog dana, drugi voditelj-novinar. Ni jedan ni drugi ne navode pravi izvor, niti tekst prepuštaju spikeru, već ga plasiraju svaki pod svojim novinarskim imenom i prezimenom. Poruka se depersonalizuje, a u prvi plan spontane reakcije primaoca izbija pitanje: „Ко vam to napisa tako da ne smete ni reč da promenite?”) RTB bi morala da biva sve istaknutiji, sve stručniji, sve prilježniji i übedljiviji odred SK u bici za punu dominaciju udruženog rada i za istorijske ciljeve radničke klase. Ne smemo da prihvatamo ulogu onoga ko mirno čeka pred vratima iza kojih se odlučuje, a moramo bežati od übistvene i stalno preteće rutine i neinventivnosti, skidajući sa galerije društvenih zbivanja one koji upomo žele da žive među nama

9