РТВ Теорија и пракса

kao publika za spektakl naših napora i neminovnih povremenih posrtanja. Ako bismo metodom semiologije (naravno, u njenom sociopsihološkom, a ne medicinskom značenju) pokušali da utvrdimo komponente angažovanog radijskog i TV programa (pa i angažovanog informisanja u celini danas i ovde) onda bismo mogli da uočimo sledeće: « ® konkretno društveno stanje po kome svesne pfogresivne snage fiksiraju neposredne i dalje zadatke i faze kretanja ka viziji budučnosti; ® celishođnost određenih informativno-propagandnih, kulturno-umetničkih, obrazovnih ili drugih masovnokomunikacijskih poteza i poruka - u svetlosti datog stanja i programa za njegovo menjanje ka definisanim ciljevima; ® raspoloživi materijalni potencijal masovnog komuniciranja /to su u pravom smislu reči sredstva javnog informisaja, za razliku od kolektiva, radnika koji se tim sredstvima služe/ kao ograničavajuči ili stimulativni činilac u programiranju i izvođenju potrebnih masovno-komunikacijskih veza; • faktografski fond upotrebljiv kao argumentacija za dati projekt, akciju ili samo jednu pomku ambicioznijeg dometa; • kadar profesionalnih nosilaca funkcije javnog informisanja i masovnog komuniciranja uopšte. Kadar koji hoče, koji se opredelio za smelo istraživanje i javno delovanje na liniji socijalističkog saraoupravnog razvoja, ali koji ima i sva idejna i specijalna znanja, zanatska umenja i smisao, talent za zapažanje, analizu i prezentaciju. Funkcionalna veza ovih komponenata i njihova sprega mogli bi, možda, ovako đa se shematizuju (radi lakšeg posmatranja, a uz sve rezerve prema bilo kakvom shematizmu u poslu kojim se bavimo):

ANGAŽOVANO MASOVNO KOMUNICIRANJE

komponente

subjektivne 1. htenje (idejno opredeljenje) 2. znanje (ideološko i specijalno) 3. analitičnost 4. kritičnost 5. umenje (profesionalna, „zanatska” kvalifikovanost i talent)

objektivne mesto u društvenom frontu stanje (društvena procena) faktografska argumentacija celishodnost imanje (materijalni komunikacijski potencijal)

10