РТВ Теорија и пракса

pitanje koje nas veoma interesuje. S obzirom da se izvoma afrička književnost prenosi usmeno, to može biti samo razlog više da se koristimo ovim izražajnim sredstvima. Mi na žalost nemamo televiziju, a svesni smo njenog velikog značaja. }er, afrička umetnost koristi zvuk, ali i sliku. Možda se afrička umetnost i po tome razlikuje od zapadne.” Oslobođenje od kolonijalne vlasti omogučilo je i prve kontakte među afričkim zemljama. Prve posle mnogo vekova. O tome nam je govorio i Said Hasan Jafar pominjuči da je govorni jezik Komora proistekao iz svahilija. „Otuda je i čitava naša kultura na tome zasnovana. Mi smo zato mogli nači zajedničke korene, zajedničke tačke sa drugim afričkim kulturama sa kojima, na žalost, nismo mogli uspostaviti kontakte za vreme kolonijalnog perioda. Jer i te su zemlje, kao Tanzanija, Uganda, bile pod kolonijalnom vlašču. Međutim, posle sticanja nezavisnosti imali smo prilike da konstatujemo kako imamo mnogo zajedničkih tačaka i zato.pokušavamo da ostvarimo našu saradnju i kontakte sa afričkom bračom, da učvrstimo naše odnose koji su bili neostvarljivi u kolonijalnom periodu.” Ovi susreti u Sarajevu još jednom su pokazali da i samo delimično poznanstvo sa temama i problemima koji stoje pred kulturama i literaturama zemalja u razvoju, otkriva nesagledive mogučnosti saradnje, brojnost problema i neizbežnost boljeg međusobnog poznavanja. Uostalom, šire i’ : celovitije poznavanje kulture i književnosti nesvrstanih zemalja predstavlja pre svega dug prema sopstvenoj kulturi. Ono je istovremeno i jedan od bitnih faktora svake uspešnije saradnje i na ostalim poljima. ~Na ovoj planeti živelo je 500 miliona Ijudi i milijardu i po urođenika!” - govorio je ironično Sartr komentarišuči kolonijalni način rasuđivanja. Vremena su se očigledno izmenila. Ali vremena još uvek bremenita brigama, opterečena prošlošću. „Afrička kultura če propasti ako se ne požurimo da je izvučemo iz domena kapitalističke ekonomije” - pisao je svojevremeno političar Mamadu Dia. I time nagovestio obilje problema. IMATI, NEMATI, OPSTATI Sarajevo je povod za povratak ranijim susretima. I temama, Recimo, susretu sa pesnikom i državnikom Leopoldom Sedarom Sengorom u Ohridu 1975. godine.

28