РТВ Теорија и пракса

Pesnik i državnik, Idealan sagovornik na putu boljeg poznavanja kulture u zcmljama u razvoju. Sengor kaže; ~Vi polazite od konstatacije da je ono što karakteriše svet alijenacija. To je istina. To otuđenje dolazi zbog toga što postoji totalizacija sveta i što taj svet nije još uvek socijalizovan.” I nastavlja tezu o totalizaciji: „Postoji totalizacija sveta u tolikoj meri da velike sile i super velike sile činjenicom da je svet unificiran izlučuju kapitalizam. I to na takav način da druge nacije moraju da se brane da ne bi bile otuđene. Najopasnije otuđenje nije ono najvidljivije otuđenje. U principu, ovaj dvadeseti vek bio je svedok pobeda nacionalnosti. Jugoslavija je stvarno postala nezavisna. A unutar Jugoslavije svaki narod postao je autonoman. Senegal je takođe postao nezavistan. Ali, politička nezavisnost je najmanje realna. Ekonomski mi nismo nezavisni. Dakle, mi smo ekonomski otuđeni. Kulturno, mi raislimo da smo nezavisni. Ali, ja govorim francuski. U izvesnom smislu ja sam otuđen. Ja živim u jednom tehničkom svetu koji je proizvela Evropa a ne Afrika. Ja sam otuđen. Mi smo bili najstarija francuska kolonija. Bili smo tri veka kolonija. A princip francuske kolonizacije sastojao se u tome da od nas crnaca stvori belce, od nas Senegalaca Francuze. I to na takav način da je francuska kolonizacija gušila senegalsku originalnost i senegalska kultura bežala je u narodnu umetnost.” Šta, dakle, predstoji afričkoj kulturi? Šta mora znati onaj ko hoče da je upozna? „Naša osnovna uloga je da transponujemo našu negroafričku dušu kroz simboličke slike, putem muzike našeg stiha, našim ritmom. Ništa tako snažno ne dezalijenira kao poezija. Naš napor je u tome da se ostvarimo integralno, kako bismo uspostavili harmoniju između naše prošlosti i naše budućnosti, ukorenjivanje u naše crnaštvo i otvaranje prema svetu, I mi se borimo sa našim božanstvima da bismo ih nadrasli, da bismo se oslonili na njih i nadvisili ih. Vi vidite da ta umetnost odražava našu borbu,” Na kraju našeg susreta u njegovoj rezidenciji u Ohridu, gde je primio i Zlatan venac Struških večeri, Sengor kaže: ~Mi se ponovo vraćamo onim stranicama Marksa koje se odnose na umetnost i kulturu, a posebno na Uvod u kritiku političke ekonomije, u kome Marks govori o večitoj mladosti grčke umetnosti. Razlog te večite mladosti on vidi u ponosu Grčke nacionalnom imaginacijom. Zbog toga mi mislimo da