РТВ Теорија и пракса

umetnost u celini, a poezija posebno, ne treba da budu samo politički instrument. To je instrument integralnog razvoja čoveka. Ali, umetnost u celini, a poezija posebno, ne mogu ispuniti svoju funkciju ukoliko se ne vrate narodnim izvorima. ]ег, kreativna imaginacija je u narodu...” Treba se prisetiti i činjenice da je i Sengor podvukao značaj radija i televizije. I saradnje nesvrstanih na boljem međusobnom poznavanju. Desetine sagovomika u ovim razgovorima bilo je saglasno istinama o ekonomskim dimenzijama problema širenja kulture. Francuski sociolog Žan Kaznev rekao bi: „Ако je komunikacija nesumnjivo društveni proces u svim svojim oblicima, ona neizbežno dobija i ekonomske dimenzije, . Pogotovu što je orijentisana na difuziju uz pomoč novih tehnologija. Zato i taj socijalni fenomen masovnih komunikacija neizbežno ulazi u ekonomsku sferu i otvara niz novih problema.” Otuda se na čudan način (ili sasvim logično) prepliću putevi dezalijenacije sa ekonomskom zavisnošču, a razmišljanje o budućnosti kulture zemalja u razvoju biva i ostaje u znaku „imati-nemati”, najčešće kao preduslova za želju „opstati.” U 1974. godini budžet za normalno funkcionisanje velikog organizma francuske televizije iznosio je 800 milijardi starift dinaral (Dabome, bez cene tehnike kojom ta televizija raspolaže). A na nedavnom godišnjem skupu Afričke unije nacionalnih radio-difuzija i televizije ponovo je zaključeno da neraa dovoljno sredstava za održavanje i izdržavanje modemog centra u Gomjoj Volti koji je izgradila SSjNemačka. Jednostavno, nema sredstava da se neštb izgradi a još manje da , se održava. Zaključci švedskog Instituta za istraživanje budučnosti koji govore o radiju i televiziji kao „sredstvima za buku i zaglušivanje, vizuelnom j. akustičnom zagađivanju sredine” još če decenijama biti daleko od zemalja u razvoju, Raskorak između sveta bogatih i zemalja u razvoju i ovde je prisutan. Čini se da svaki dalji когак u razmišljanju o afirmaciji kulture i uspešnije saradnje na boljem međusobnom poznavanju mora nositi taj pečat. Moramo ga biti svesni da bismo lakše shvatili neke činjenice, dileme, možda propuste. Beležim podatke dobijene nedavno u razgovoru sa generalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi, dr Halfdanom MaJerom:

30