РТВ Теорија и пракса

„Ргеко 80% Ijudi u svetu пеша osnovnu zdravstvenu zaštitu. Pet miliona od 80 miliona novorođene dece umire svake godine zbog toga što ne dobija odgovarajuču vakcinu. Milion dece godišnje umire samo od malarije. Tropske bolesti napadaju milijardu Ijudi. A 40% Ijudi umrlih u Indiji nikada nije imalo mogućnosti da dobije bilo kakvu lekarsku pomoć.” To je samo deo statistike iz našeg razgovora sa dr Malerom. Međutim, to je onaj deo statistike koji valja imati na umu i kada se razmišlja o difuziji kulture u zemljama u razvolju. Ta statistika upozorava na postojanje teških problema. Ona ne odvrača od kulture i televizije, kao manje važnih. Naprotiv, ona upozorava na njihovu važnost u borbi za rešavanje elementarnih Ijudskih problema. I kao što je u osnovnoj strategiji Svetske zdravstvene organizacije parola „Zdravlje za ceo svet do 2000. godine” zapravo i poziv na angažovanje sopstvenih snaga, tako je i u sferi kulture, radiju i televiziji upučen poziv da sagledaju život oko sebe. „Lutao sam čitavim svetom da bih video reke i planine i potrošio sam mnogo novaca. Mnogo sam se trudio. Mnogo sam video. Ali sam zaboravio da vidim, tu odmah kraj moje kuće, jednu kap rose koja je stajala na vlati trave. Tu kap rose u kojoj se ogledao čitav svet koji nas okružuje.” Ovo su reči koje je dosta davno napisao veliki indijski pesnik Rabindranat Tagore u spomenar sedmogodišnjem dečaku koji se zvao Satjadjit Rej, Taj dečak postače mnogo godina kasnije jedan od najznačajnijih reditelja indijskog filma. „I danas mi se čini da su ove reči moto svakog mog filma” seća se Rej. Kada smo u Nju Delhiju sa indijskim prijateljima govorili o televiziji i kulturi, setili smo se i ove priče o kapi rose. I bili saglasni da je u njoj sadržan i osnovni zadatak televizije. ~U zemljama u razvoju” - rekli su nam domaćini - „Ijudi stalno vide tuđi lik na sopstvenom ogledalu. A mi svi želimo da prepoznamo sebe na tom magičnom ekranu. Želimo da pronađemo tu kap rose, taj detalj koji je naš i koji najbolje odslikava svet koji nas okružuje. Bilo bi nepravedno tvrditi kako je naša želja da se izolujemo, da se zatvorimo u svoj svet. Nc, to nam se ne može zameriti u trenutku kada drugi svoj lik proglašavaju našim.” Takvo otuđenje opasnije je od onoga iz perioda kolonijalizma.

31