РТВ Теорија и пракса
arapskim zemljama, niti bi on smeo da bude presudan kada je u pitanju prihvatanje novih tehnologija. On samo može da upozori na neophodnost postupnosti njegovog uvođenja i prilagođavanja određenoj sredini. Uostalom, mnogi autori smatraju da taj „televizijski šok” nisu lako prebolele, u trenutku njegovog javljanja, ni mnoge razvijene zemlje. (Ukoliko su ga, uostalom, uopšte i prebolele.) Susret sa živom slikom predstavljao je i još uvek predstavlja samo prvi test vizuebie pismenosti koja je problem širom sveta. Kada su u pitanju arapske zemlje, onda treba imati na umu da još uvek živa reč ima prednost nad slikom. Uostalom, podsetimo se i činjenice da je Kuran vekovima zabranjivao prikazivanje Ijudskog lika. Otuda nalazimo podatak da je u trinaestom veku islamski teolog Navavi smatrao da je ipak moguće prihvatiti prikaz Ijudske figure ~pod uslovom da ona ne baca senku”. Drugim rečima, Navavi je bio spreman da prihvati sliku ali ne i skulpturu. Negde 1922. godine Šeik А1 Azhar pozvao je u pomoč jedno tumačenje Kurana da bi se ipak пекако legalizovale i plastične umetnosti. Znatno kasnije bila je potrebna još jedna „fetva” (pravno tumačenje Kurana), da bi se u islamskom svetu prihvatila fotografija. Ako već beležimo te činjenice, onda se podsetimo i jednog ekstremnog slučaja, kada je рге nekoliko godina princ Kaled Ibn Musaed organizovao kaznenu ekspediciju na sedište saudijske televizije u Rijadu. Njemu se televizija činila kao jeretički instrument, јег reprodukuje Ijudsku figuru i telo. Ne pridajući svemu ovome primarno značenje, naši arapski sagovornici ipak ističu sve te detalje kao elemente o kojima se mora voditi računa kada je u pitanju dalji razvoj televizije. Čini se, ipak, da je mnogo teži problem jezika u sredstvima komunikacije. Podsetimo se da u arapskom svetu postoji literarni jezik, kojim prevashodno govori elita, i da postoje dijalekti i narodni govori koji se još uvek bore za pravo građanstva. Televizija je učinila mnogo na smanjenju jaza između ta dva jezika. Tačnije, sve emisije kojima je želja da dođu do što šireg gledališta, sinhronizovane su na narodnom govornom jeziku. Zanimljivo je, međutim, da značajne informativne emisije najčešče bivaju emitovane na klasičnom jeziku, uprkos činjenici da su njihovi autori svesni da im time smanjuju radijus dejstva. Jedno od objašnjenja za tu činjenicu našli smo u tvrdnji da se time Cuva sakralnost jezika koji je potekao iz Kurana, čime se indirektno daje značaj politici i političkoj vlasti o kojoj se tim jezikom govori. Jezički problemi nisu nimalo jednostavni, čak ni u arapskim
14