РТВ Теорија и пракса

bitnost nego međusobni odnos između nizova ili skupova strakturirane raznolikosti”. 10 Igor Leandrov je skloniji statičnom određenju pojma informacije, pa taj strukturalistički model tumači kao „meru organizacije strukture koja predstavlja ključni elemenat funkcionisanja svakog dinamičkog sistema. Količina informacija u sistemu je pokazatelj njegove organizovanosti, stepena do kog se on opire entropijskim tendencijama. Kvalitet informacije zavisi od sistema u kome cirkuliše. Informacije koje cirkulišu u sistemima masovnog komuniciranja su posebne vrste”. 11 Prema Umbertu Eku (Eco), „informacija je stepen mogučnosti odlučivanja u selekciji jedne poruke... Informacija predstavlja slobodu biranja u saopštavanju poruke pa je, prema tome, treba posmatrati kao statističko svojstvo izvora poruke.” l2 Jakov Savić navodi tri vrste definicija informacije: prvo, „informacija je sažeta slika prostora, njegove organizacije, strakture, dinamike: ona je izraz veza stvari i procesa u prostoru ili tačnije, ona je ta realizadja”, drugo, „informacija je sužavanje neizvesnosti, a proces informisanja je komunikacioni proces koji dovodi do sužavanja neizvesnosti” i, treće, „informacija je, u najopštijem smislu, mera sređenosti i delovanja sistema, pokazatelj koliko se organizovano delovanje razlikuje od haosa i koliko je svrsishodno”. 13 Nekritički ekstrapolirajući i tumačeči moć i značenje medija kao i njihov odnos prema informaciji Maršal Makluan (Marshall McLuhan) je izrekao tezu „The medium is the message”, o kojoj se danas uveliko raspravlja pro et contra. Time je on informaciju sveo na medij, a medij protumačio kao maksimalno moguće epohalnu informaciju. l4 Zbog ovakve šarolikosti u tretiranju pojma informacije, Dragan Stojiljkovič unaprijed odustaje od promišljanja jedne jedinstvene koncepcije informacije i samo ukazuje na osnovne parametre i uglove preciziranja ovog pojma:

10 W. Buckley, Sociology and Modem Systems Theory, „Prentice-Hall", New Yersey, 1967, str. 47.

11 I. Leandrov, Masovno komuniciranje, „Nas studio”, Zagreb, 1970, br. 25, str. 125. 12 U. Eko, Kultura - komunihacija - informacija, „Nolit", Beograd, 1973, str. 31.

13 J. Savi ć,,Uvod u informacioni sistem, Viša škola unutrašnjih poslova u Beogradu, Beograd, 1973, str. 3.

14 M. MacLuhan, Die magischen Kandle, „Econ Verlag”, Diisseldorf, 1968, str. 8.

10