РТВ Теорија и пракса

satelitske televizije, koji bismo mogli izdvojiti kao posebno interesantan članak, zbog aktuelnosti pitanja o kojima njegov autor raspravlja. Televizija se korišćenjem satelitske veze, s jedne strane, zaista javlja u eksteritorijalnom kosmičkom prostoru, a sa druge, izaziva posledice na zemlji. Televizijski signaii koji su predavani sa satelita, padaju na zemlju u obliku rasturenog snopa koji obuhvata veliki deo zemlje, što daje satelitskoj teieviziji intemacionalan karakter. Ona je van kontrole, kako država na čijem se teritorijama mogu primati ovakvi programi, tako i translatornih stanica (programe mogu da hvataju i stanice koje nemaju na to pravo). Osim toga u međunarodnom zakonodavstvu moraju biti određeni prmcipi i zakoni kojih su dužni da se pridržavaju odašiljaoci programa. Međudržavna saradnja u oblasti problema vezanih sa odašiljanjem programa pomoću sateiita razvija se, pre svega, u okviru OUN i specijalizovanih organizacija kao što su Unesko i UIT (Union Internationale des Tčlćcomunication), Saradnja u okviru Uneska doveia je do potpisivanja dva sporazuma o pravu na programe. Briselska konvencija od 21.5.1974. godine ima karakter međunarodnog prava. Prema njoj, države koje se dogovaraju su đužne da onemogućavaju širenje programa stanicama koje nemaju na to pravo. Države koje nisu potpisale Konvenciju neraaju prava da koriste program bez saglasnosti stanice koja ga predaje. Bespravno hvatanje signala se takođe protivi principima Pariske konvencije o čuvanju industrijske svojine, koju je potpisalo 3/4 država sveta. Drugi deo časopisa - „Materijali proučavanja” donosi članak Kristine Pleševske (Krystyna Pleszewska), pod naslovom Struktura i efikasnost jezičkih kominikea (Struktura i skutecznošć komuriikatdw jezykowych). Pleševska se bavi pitanjima koja su vezana za ulogu iezika u povećanju efikasnosti

kominikea. Posebno je ovde naglašena psihološka i antropološka analiza jezika u procesu međuljuđskih komunikacija. Autorka smatra da koncentracija pažnje ne zavisi samo od saznajne motivacije, stvaralačkog mišljenja, već u znatnoj meri i od materijaia koji se predaje i to ne samo od njegove sadržine, već i od drugih faktora kao što su; leksika, stil jezika, gramatičke konstrukcije rečenica, brzina izlaganja, jačina glasa itd. Hipoteze koje su formulisane na osnovu ovakvih pretpostavki proverene su i eksperimentalnim ispitivanjima. Eksperimenti su vršeni na osnovu predavanja iz oblasti estetike, filozofije, logike itd, Rezuitati ispitivanja su potvrdili date hipoteze: da je tekst lakše prenet i bolje shvaćen ukoliko je izražen aktivnim, a ne pasivnim rečenicama, da se sadržina najbolje pamti ako je izražena srednje kompiikovanim rečenicama, da je veza između gramatičke komplikovanosti i nivoa pamčenja sadržine krivolinijska, a ne pravolinijska (to znači da se manje pamte sađržine sa suviše teškim ili sa sasvim lakim rečenicama), U odeljku „Razmena iskustava” objavijen je čianak Ane Vike (Anna Wyka) Budučnost ispitivanja masovnog komuniciranja (Przyszlošć badari nad komunikowaniem masowym). Ovaj članak predstavlja sliku glavnih teza ekspertize o budučem ispitivanju masovnog komuniciranja, koje su izvršili američki naučnici sa E.Kacom (E.Katz) na čelu, po narudžbini BBC, Ovaj dokument koji je nazvan Raport Kaca je istovremeno i kritička anaJiza ranljih ispitivanja Zaključke iz ove ekspertize dao je Kac u pregledu dosadašnjih ispitivanja u oblasti komuniciranja, kao i 80 intervjua napravijenih sa različitim Ijuđima koji rade na programima BBC. „Recenzije i prikazi” - ovaj đeo, između ostalih, donosi i prikaz jugoslovenskog časopisa: RTV-Teorija ipraksa 1978, br. 10, iz pera Stanislave Juhimjuk

210