РТВ Теорија и пракса

želeli bismo da se ukratko zadržimo na tumačenju samog pojma reči „hermeneutika” kao i da ovlaš damo presek horizonta unutar kojeg se vidi njen razvoj kroz istoriju. Grčka reč hermeneuein (hermeneus, hermeneia) znači objasniti, izložiti, razumeti. U literaturi o ovom pojmu obično se, kada je reč o njegovoj etimologiji, pominje ime grčkog junaka Hermesa koji je, prema mitologiji, „posrednik između bogova i ijudi”. Hermeneutika (hermeneutike tčhne) kao klasična disciplina znači; veština interpretacije, objašnjavanja, tumačenja i razumevanja tekstova. ~ona je” -'kaže Vilhelm Diltaj „teorija o tumačenju (objašnjavanju) pisanih spomenika” ili, navodimo istog autora - „tehnologija razumevanja tekstualno fiksiranih iskustvenih iskaza”. Kao filološka disciplina ona se, u povoju, razvila na osnovama tumačenja antičkih i ranohrišćanskih tekstova. U rana antička vremena uz ovu disciplinu pominju se imena Sokrata, Platona, Aristotela, Aristarha, Hiparha, Kratesa iz Malosa i Diodora a u srednjem veku Origene, Augustina, Flacijusa i Kladenijusa. Tek u 18. veku hermeneutika prekoračuje „ograničene honzonte interesovanja” spram gramatike, retorike, dijalektike, filologi]e, prava, istorije i postaje teorijska disciplina duhovno-istonjskih nauka, filosofije i književnosti. Osnivači ove nove hermeneuhke su: Ernesti (J.H.Ernesti), Šlajermaher (F.Schleiermacher) Vmkelman (J.J.Winckelmann), Herder, VA. Volf (FA.WoIIJ, Hejne (Heyne), Hajndorf (Heindorf), Diltaj (W.Dilthey), Zimel iG.Simell), Huserl (E.Husserl) a nastavljači u ovom veku Hajdeger (M.Heidegger), Štajger (E.Steiger), Kasirer (E Cassirer) Kroče (B.Croce), Gadamer (H.G.Gadamer), Habermas (J. Habermas), Apel (KOApel), Riker (P.Ricoeur), Fuks (W.Fux), Kamlah (Kamlach), Lorencen (Lorenzen) i drugi. Pred zadatkom da osvetlimo radio-dramsko umetmčko delo iz okrilja hermeneutike mi se moramo najpre suočiti s pitan]em iz koje hermeneutičke prakse da rešavamo problem o kome je reč a tek potom da u okvirima izabranog hermeneutickog horizonta potražimo svoj pravac interpretacije i izložimo ]edan razumljivi nacrt hermeneutike radio-dramskog umetmckog fenomena. U potrazi za najadekvatnijom teorijskom praksom, koja će fenomenu radio-dramskog umetničkog dela biti najpnmerenpa, a njesove probleme izložiti onim teorijskim jezikom koji ]e najbliži njegovoj suštini, mi smo iz mnoštva hermeneuhckih refleksija i pravaca izabrali one koji hermeneuhcki zadatak promišljaju u okvirima tradicionalne ontologije, jezicko-analitičke filosofije te, konačno. hermeneutičke fenomenologi]e

16