РТВ Теорија и пракса

-dramskog umetničkog dela odvija se u okvirima jezičko-logičkih uslova, u refleksiji onto-logike jezika kao bitka - u svetu. Tako se radio-dramski umetnički tekst, kao supstancija jedne sistematske samodovoljnosti, ukazuje i prikazuje kao odnos jedne spoznaje prema drugoj. Ontičko radio-dramskog umetničkog dela (dakle, unutarsvetovno) oslobađa putem jezika razumevanje bitka i „efektivno” artikuliše razgovor s Drugim. Unutarsvetsko radio-dramskog umetničkog dela trajno se susreče, shodno svojoj ontološkoj pretpostavci, sa bičem Drugog; ono neprestano uspostavlja razgovor, nudi projekt jedne besede, objektivirajuči svet kao metaforu i interpretirajući tu metaforu shodno svojoj ontičko-ontološkoj utemeljenosti. Nije isključeno da projekat besede radio-dramskog umetničkog dela sagleda bitak - u - svetu kao logičku formu igre. Isto tako nije isključeno ni da interpretacija u čitavoj svojoj otkrivenosti prema besedi radio-dramskog umetničkog teksta nije igra. Svako, kao što kaže H.G. Gadamer, u tome odnosu koji je, videli smo, onto-logičan, pita „samo šta to treba da bude” u toj igri i ~šta se tu zamišlja”. Igra radio-dramskog umetničkog dela meri se onim što u stvari jeste: mera sebe same i radost što se nudi interpretatoru u vidu spoznaje. Ona je ~u jedinstvu svoga toka” jedan otvoren i preobražen svet. U njoj „svako spoznaje: tako je to” (H.G. Gadamer). Kao igra radio-dramsko umetničko delo je metajezik. Hermeneutički logos radio-dramskog umetničkog dela spoznaje se uvek kao stvarnost „sebe - unapred - bitka”, dok se druga strana ovog logosa, strana interpretatora (Drugog), prikazuje kao naknardno (a posteriori) bitka. Tu, dakle, imamo jednu naročitu koegzistendju prošlosti i sadašnjosti. U tom smislu ontološki položaj radio-dramskog umetničkog dela i interpretatora obznanjuje doista jednu „logičku formu” sveta. Topos hermeneutičkog logosa radio-dramskog umetničkog dela jeste krug unutar vremenskih odrednica prošlosti i sadašnjosti. A to je, prema H.G. Gadameru, jedna od osnovnih crta hermeneutičkog iskustva. Ovaj krug, kako u Hajdegerovoj, tako i u Gadamerovoj hermeneutičkoj refleksiji ima „ontološki pozitivan s'misao” (H.G, Gadamer). Taj „ontološki pozitivan smisao” u stvari je logičko-pragmatička dimenzija svih „komunikacionih ispoljavanja” pa i ovih koje mi u ovom momentu izlažemo. U Hajdegerovoj hermeneutičkoj ontologiji ovaj krug (Zirkel) koji jeste izvorno razumevanje i njegova logika nije, navodimo Hajdegera, „okrug (Kreis) u kojem se kreće jedna proizvoljna vrsta saznanja, nego je izraz egzistencijalne predstrukture samog tubivstvovanja.” l4

23