РТВ Теорија и пракса

Prema tome, topos hermeneutičkog logosa radio-dramskog umetničkog dela „skriva pozitivnu mogučnost naiizvorišnijeg saznavanja” i obeležen je hermeneutičkim krugom. Hermeneutički krug počiva u jeziku. Opet se pokazuje da jezik pesništva, u ovom slučaju radio-dramskog pesništva, i jezik tumačenja, suštinski raskrivaju čovekov odnos prema svetu. Hermeneutički logos radio-dramskog umetničkog dela je, kao što smo rekli Apelovim rečnikom, „razumevanje - sebe - u - situaciji sveta” posredstvom jezika. Jezičnost jeste „univerzalni medij” takvog razumevanja. Način bitka radio-dramskog umetničkog dela i način postojanja njegovog hermeneutičkog logosa identični su. „Time (istovremeno) spekulativni način bitka jezika dokazuje svoj univerzalni ontološki značaj.” ls Ovaj način bitka radio-dramskag umetničkog dela, korespondentan sa njegovim hermeneutičkim logosom, samorefleksivan je u dovoljnoj meri da bi „istodobno omogučio razumevanje”. Omogučujuči razumevanje svoga načina bitka na način jednog ontološkog obrata, radio-dramsko umetničko delo, kao i svako umetničko delo, ukazuje na činjenicu da je ono u stvari „jedno sa svojom djelatnom poviješču i da je povijesno baštinjeno” (H.G. Gadamer) kao egzistencijalitet. Univerzalni horizont - jezik - sazdaje sve bivstvujuče, pa i bivstvujuče radio-dramskog umetničkog dela i bivstvujuče interpretatora. „Dubinska gramatika”, supstancijalno -ontološka hermeneutika radio-dramskog umetničkog dela i Cogito interpretatora nedvosmisleno ukazuju na ~šta” hermeneutičke svesti, na jezik kao celokupni nacrt povesnog sveta, uhvatljiv na tlu razumevanja i tumačenja. Odista, unutar jezika, unutarsvetsko radio-dramskog umetničkog dela trajno se susreče, shodno svojoj ontološkoj pretpostavci, sa bivstvujućim Drugog. Unutar dveju beseda zbiva se korespondentno tumačenje. Jezik je tu samo mera iskustva sveta, jedno „događanje iskustva sveta života”. Njegov govor je Kazivanje, „dopuštanje - po/kazivanja, pojavljivanja, viđenja i slušanja” (M. Hajdeger).

ZAKLJUČAK U izlaganju koje smo sproveli nastojali smo da odgovorimo na pitanje kako je, u okvirima jedne filosofsko-ontološke hermeneutike, moguće razumevanje radio-dramskog umetničkog dela. Analiza je, nadamo se, pokazala da imanentni logicitet

14 M. Hajdeger, Razumevanje i izlaganje, „Delo” 1973/4-5, str. 491-92. 15 H.G. Gadamer, Istina i metoda, „Veselin Masleša”, Sarajevo, 1978, str. 512.

24