РТВ Теорија и пракса

Istraživanje „Slušaoci i gledaoci o programima radija i televizije u SR Bosni i Hercegovini” koje je obavljeno krajem 1972. godine obuhvatilo je 3 811 lica u 65 seoskih i 26 gradskih naselja u republici. Več i ovaj prvi, ali vrlo impozantan podatak govori o veoma složenom kako metodološkom tako i organizacionom postupku, uz to još i veoma skupom t . realizovanom od ekipe iskusnih istraživača i spoljnih saradnika koje je predvodio Slavko Nastić. Izostali su međutim rezultati o broju slušalaca i gledalaca pojedinačnih emisija RTSA. Istraživanje operiše isključivo globalnim pokazateljima kojima se ne može osporiti značaj za uspešnije programiranje radio i televizijskih sadržaja, ali oni ne kazuju kohko je Ijudi slušalo ili gledalo određenu emisiju i kojoj socioprofesionalnoj kategoriji pripadaju. Budući da je istraživanje izvedeno na dvoetapnom stratifikovanom uzorku, biranom iz populacije stanovništva starog 15 i više godina, dovoljno je pouzdano utvrđeno koliki je broj Ijudi uključen u sistem komuniciranja putem radija i televizije, a za koUko njih, praktično, ovi mediji i ne postoje. Prvi put su istraživači ustanoviU i kojoj socijalnoj iU starosnoj kategoriji pripadaju oni koiisn van Dnraenutog sistema komuniciranja, a rekU bismo i uopšte van bilo kakvog delovanja javnih glasila. Mada je prema popisu stanovništva i stanova iz 1971. godine u SR BiH živelo oko 2,150.000 Uca između 15 i 70 godina starosti (praktično, nisu anketirani stariji od 70 godina) rezultati istraživanja se odnose na oko 1,790.000 Uca, dakle nešto manje nego što je njihov stvarni broj. To je i razumljivo jer, iz objektivnih ili subjektivnih razloga, neki nisu mogli biti obuhvaćeni istraživanjem. Znači da za nešto više od 300 hiljada Ijudi ipak nije poznato kakav je njihov odnos prema radiju i televiziji. Verovatno je da i među njima ima slušalaca i gledalaca, kao i onih koji sa ovim savremenim medijima nemaju nikakvog kontakta. Istraživanje je pokazalo da je nešto ргеко miUpn lica u SR BiH redovno slušalo radio, a oko 200 hiljada povremeno, dok pola mihona žitelja RepubUke starih između 15 i 70 godina uopšte nije slušalo radio. Gotovo dvostruko veči deo stanovništva bio je van bilo kakvog uticaja televizije. Naime, skoro 50 odsto odraslog stanovništva ili bUzu milion lica nije pratilo televizijski program. Redovnih gledalaca je bilo 700 hiljada, a ordh koji to čine retko nešto preko 200 hiljada, Međutim, pada u oči da je definicija „redovni slušaoci - gledaoci” postavljena priUčno široko, jer su u tu grupaciju svrstani svi korisnici RTV

216