РТВ Теорија и пракса

programa koji u pet dana najmanje jedanput dnevno slušaju radio ili gledaju televiziju. Koliko je poznato ni teorija ni neki metodološki pristupi ne daju preciznu definiciju „redovnosti” slušanja ili gledanja, a bilo bi veoma korisno kada bi istraživačke institucije RTV stanica usvojile konvenciju o „redovnim”, „povremenim” ili nekim drugim kategorijama učestalosti slušanja I gledanja programa elektronskih medija. Kada bi trebalo izvršiti neko upoređivanje podataka koji se odnose na rasprostranjenost o\dh medija ih na učestalost kontakta sa njihovim programima, onda bi trebalo imati u vidu i nekohko drugih elemenata koji direktno utiču na valjanost takvog postupka, a pre svega na ukupan broj radio i televizijskih prijemnika. Mada je redovnih slušalaca radija daleko više nego redovnih gledalaca televizije, kada se uzme u obzir da je tada u SR BiH bilo 450 hiljada registrovanih radio-pretplatnika i 275 hiljada vlasnika TV prijemnika, onda se može reći da su građani koji imaju mogućnost da se uključe u pračenje emisija radija ili televizije, privrženiji televizijskom programu nego radijskom, pošto je srazmerno više redovnih gledalaca od redovnih slušala'ca. Ovaj relativni odnos treba imati u vidu i kada se razmatraju podaci o radiju i televiziji kao glasi Uma koja brzo obaveštavaju. Podaci pokazuju da nešto preko polovine ispitanika (tačnije 52,4%) izjavljuje da preko radija najbrže saznaje o događajima u zemlji i inostranstvu, dok ргеко televizije to čiresvega 23,2%. Direktnim upoređivanjem podataka o brzini informisanja televizija, kao javno glasilo, zauzela bi znatno skromnije mesto nego što joj objektivno pripada kada se uzmu u obzir i stvarne mogučnosti građana da njen program prate, Naime, i u ovom slučaju trebalo bi uzeti u obzir stvaran broj radio i TV pretplatnika, pa bi onda konstatacija o brzini informisanja bila daleko ujednačenija, ali ipak u korist radija kao medija koji najbrže informiše o događajima u zemlji i inostranstvu. Da je redakcija Zbornika u pravu kada kaže da rezultati ovog istraživanja i danas imaju vehku vrednost, ilustruju neki od raspoloživih podataka. Zahvaljujuči, pored ostalog, i svom geografskom položaju, stanovnici BiH mogu direktnim uključenjem da slušaju i neke druge radio-stanice, рге svega Radio-Zagreb i Radio-Beograd. Mada programe Radio-Sarajeva sluša 62% redovnih slušalaca, posmatrano na nivou Republike taj procenat varira od regiona do regiona. Slavko Nastič konstatuje: Jntenzitet slušanja programa Radio-Sarajeva različit je u pojedinim regionima Bosne i Hercegovine. U dobojskom i tuzlanskom regionu je najjači i vezuje približno tri četvrtdne slušalaca. U sarajevskom i goraždanskom regionu je nešto manji - veže bUzu dvije trećine publike. U banjalučkom i mostarskom

217