РТВ Теорија и пракса

2 Upor. ). Slowifiski (J. Slovinjski), Jan Mukarovskv, Program poetyki strukturalnej (Jan Mukaržovski, Program strukturalne poetike) uvodna reč za gore citirani rad J. Mukaržovskog, str. 17.

a M.R Cohen, A Preface to Logic (Uvod u logiku) citiran za L.B. Mayer; Emocja i znaczenie w muzvce (E-mocija i značenje u muzici), PWM, Krakćw 1974, str. 49.

ono što predstavlja upoređujuču ravan sa drugjm granama umetnosti. O svojevrsnosti umetnosti odlučuje materija kao nosilac značenja, načini njene organizacije i principi dodeljivanja značenjskih vrednosti. Ova specifičnost, dakle, sfera neuporedna sa drugim umetnostima, determinisana je kanalom, odnosno načinom prenosa i percepcije. Međutim, uporedni krug predstavlja „karakter semantičkih jedinica mogućih za izdvajanje i načini konstruisanja većih smisaonih celina iz njih” - značenja uopšte 2. Podsetimo se definicije značenja; „Značenje poprima sve što je povezano sa nečim van sebe ali ukazuje na nešto van sebe, ili se, najzad, odnosi na nešto van sebe tako da cela njegova priroda ukazuje na tu vezu i u njoj se pojavljuje” 3 . Dakle, davanjem semantičkih vrednosti elementima fonosfere (prema informatičarima; izbor i obrada akustičkih signala stvarnosti) zahteva istraživanje ne samo materije, sirovine, već i načina njene organizacije, akustičkog znaka kao označavajučeg elementa, dakle, značenja. Karakter semantičkih jedinica, njihove osobine i funkcija - sigurno bi mogli da se najpotpunije otkriju u odnosu sa drugjm umetnostima. Kao što se vidi polazna tačka za sledeća razmatranja jeste koncepcija „upoređujuče teorije umetnosti” Jana Mukaržovskog. Jasno je da hibridnost radio-umetnosti zapravo ne uzrokuje višeglasnost pojedinih „jezika” več da stvara sinkretičku strukturu izgrađenu prema sopstvenim pravima i mogučnostima. Imanentna supstancijska različitost vodi ka sjedinjenoj strukturi. Ipak, moja interesovanja se ne odnose na semantički naboj celine, tog najvišeg značenjskog nivoa, več samo na niže pojmove; najopštije govoreči - na znakove

102