РТВ Теорија и пракса

koji pripadaju radiju, njihove zakone i mogučnosti. Fonosferska materija radijske umetnosti zahteva obraćanje naročite pažnje na jednu od odrednica odvojenosti koja je - kao i ostale odrednice - za sobom morala da povuče određene posledice. Ovde mislim na posledice odvajanja fonosfere od ikonosfere. Ovo odvajanje od slike, razbijajući prirodni, integralni način čovekove audiovizuelne percepcije izmenilo je situaciju prenošenja. U kontekstu te promene pojavljuje se izuzetno važan problem za radio-stvaralaštvo: pitanje prijema. Isključenje slike, uz postojanje materijalne stvarnosti zvuka, menja opredmećujući proces. Sigurno se menja i sfera i karakter dorečenosti, pitanje značenjske preciznoti ili, takođe, asocijativnih polja. Fonosfera, kao isključivo sredstvo za prenošenje informativnih, emocionalnih i estetskih sadržaja u radijskoj umetnosti je postala odvojeni instrument komuniciranja, drugačiji od verbalnog, vizuelnog ili audiovizuelnog. Promena tipa sporazumevanja povukla je za sobom promenu značenjskih nosilaca, mada se izdvajajuče semantičke jedinice mogu odnositi prema tim istim značenjima. Realna neposrednost foničke vrednosti reči, uz odsustvo izgleda i ponašanja likova koji se izjašnjavaju, primila je izvesne značenjske vrednosti koje u objektivnoj stvarnosti pripadaju celom kompleksu čulnih utisaka. Pozorište, film, televizija poslužiče se gestom i mimikom, literatura bar fragmentom opisa ili monologa, komentarom naratora ili, pak, uzvičnikom, partikulom ili zarezom, portretno slikarstvo - svetlosnim refleksom, bojom, senkom ili oštrinom linija. Konstituisanje talcvih semantičkih jedinica kao što je fonetski gest (termin Juzefa Majena /] 6zef Mayen/) u

103