РТВ Теорија и пракса

4 ]. Maven, O stvlistvce utzvordzu mćzuionvch (O stilistici govorenih komada), Ossolineum, Wroclaw-Warszawa-Krakćw 1972, str 97-112.

radio-umetnosti svedoči o kreativnim mogućnostima te grane umetnosti, o autonomiji izražajnih sredstava 4. Značenjsko-stvaralački izbor i ‘ preobražavanje determinisani su osobinama sredstva prenošenja, ali, ipak, količina prenošenih sadržaja ne podleže ograničenju. U sastav fonosfere, dakle u građu radijske umetnosti ulazi verbalni materijal, averbalni i opozicija zvuk-tišina. U krugu verbalnih značenja skreće pažnju na sebe semantika zvučnog sloja jezičkog sistema. Čini se da zvučni sloj prezentira dvojaM karakter prenošenja značenja. Prvo: značenjsko-kreativnu ulogu vrše već same fiziološke osobine glasa. AkustičM karakterološM odnosi (topao, blag, oštar, piskutav glas itd.) sa sobom nose ikonička značenja. Ta ikoničnost ne operiše fizičMm oblikom, već pojedinačnim, individualnim emocionalnim i intelektualnim isporukama. Pozivajući se na psihičku konstituciju čoveka funkcioniše u kategorijama utisaka, a predstava; u sferi sugestije, a ne slikovitosti. Okarakterisana pojmovnim, emocionalnim ili značenjima raspoloženja, funkcioniše, može se reči, kao pojmovno-likovna impresija. Tu sferu značenja odlikuje nepotpuna određenost i višeznačnost, a takođe i težnja ka uopštavanjima i tipizaciji. Izvesnu analogiju tražila bih u lirici i - iz druge tačke gledišta - u vizuelnim umetnotima. Mislim na uslovni i aluzijsM kostim i masku. Drugo: fenomen akustičke strane IjudsMh stavova i ponašanja, izvesnih situacija, stanja stvari ili pojava koje zadiru u realnu stvarnost U ekstremnim primerima, kada zvučni sloj nadvisi pojmovni sloj reči ta značenja mogu da prevaziđu etničku jezičku barijeru i da postanu prepoznatljiva

104