РТВ Теорија и пракса

nezavisno od razumevanja reči određenog jez'ka. Taj aspekt značenjsko-stvaralačke funkcije zvučnosti ima izvor u značenju ponašanja. U slučaju koji nas interesuje znaci ponašanja sistematizuju se dvojako. Prvu grupu predstavljaju intonacijski elementi povezani sa ekspresijom psiholoških intencija koje se javljaju kao koeficijenti osečanja i volje i, sve vrste fonskog gesta (leksikolizovani i neleksikolizovani) o kojima posebno govori Majen u svom radu 0 stilistici govorenih komada. Drugu grupu predstavljao bi akustički ritualizam i glavne osobine čovekovog ponašanja, stanja stvari ili stavova. One bi bile dekodirane u odnosu na izvesne vremensko-prostorne situacije, individualne ili društvene događaje, ili bi imanentno sa njima bile povezane na principu supstancionalnog identiteta. U ovom trenutku za nas je naročito važna ritualna i situacijska semiotika. U njenim osnovama „leži neko konkretno zamišljanje situacije, a čovekova karakteristika (svojstvenost) pripisivana je situaciji u kojoj se u određenom trenutku nalazi osoba”. Genetičld, prirodnost ili konvencionalnost znakova, kreira se u oznakama, simptomima, pozivima, signalima, alegorijama ili simbolima. Kao primerni materijal za zvučnu semantiku mogu da posluže dva radio-teksta; Brudnovske zadušnice Svena-Čahorovskog (Swen-Czachorowski) i Mi Rudnjika (Rudnik). U govorno-muzičkoj poemi Svena-Čahorovskog, koju je izvanredno realizovao Zbignjev Kopalka (Zbigniew Kopalka) tip organizacije značenja koji nas interesuje možda je manje autonoman, ali je zato veoma izražajan i karakterističan kako u estetskoj, tako i u spoznajnoj sferi. U radijskim formama Rudnjika ta autonomija

105