РТВ Теорија и пракса

niz oblika koje je moguće porediti sa radiom, novinama, s tim šta se dešava u predavaonicama, školama, koncertima, laboratorijama, javnim prostorijama i lokalima itd. Sve to, naravno, mogu biti neposredni prenosi, ili nam magnetoskop garantuje takav osećaj. Nije važno da li takav događaj stiže iz TV studija ili iz nekog drugog mesta. Takva je, dakle, ova stvarnost koja treba da autentično i „istovremeno”, kao neka totalna iluzija „jezikom same stvarnosti” govori gledaocu. Događaj koji može da se pojavi na televiziji može biti samo detaljno predvidljiv događaj. Unapred treba tačno znati ne samo gde če biti i koliko će vremena trajati, već i koji je njegov poseban karakter, kakav značaj mu se može dati. Komentator treba unapred da ga prostudira, da se pripremi, iako će njegov govor kasnije biti improvizovan, Druga karakteristika događaja mora biti u tome da nosioci tog događaja ne smeju da budu u suprotnosti s događajem. Potreban je sporazum s nociocima događaja. Nemoguće je sakriti TV kamere i sve opsežne pripreme tehnike. Nezgodnih, stvarno konfliktnih situacija skoro ne može biti. Prema tome, jasno je da se kod te „stvarnosti” radi samo o unapred organizovanoj stvarnosti, o stvarnosti koja je veštački savladana, koja se odvija po nekim više ih manje tačno određenim ili bar predviđenim pravilima i zakonitostima kao npr. sportski događaji, proslave, svečani prijemi, manifestacije itd. Televizija ne može i ne sme da prenosi događaje čiji bi smisao mogao biti iznenađujući ili nepoželjan; obustave rada, demonstracije, zborove, gde bi mogli da nastupe nepredviđeni govornici s mislima koje ne bi bile unapred odobrene i predviđene. Konačno, događaj, koji televizija može da prenosi mora biti intenzivan. U njemu ne sme biti nedramatičnih praznina. Te praznine mogu se danas izdvojiti montažom na magnetoskopskoj traci - ili ispuniti komentanma, intervjuima itd., dakle, opet nekim unapred pripremljenim nastupom. Prema tome, stvarnost koju nam nudi televizija ima vrlo malo zajedničkog sa istinskim, mnogo značajnijim društvenim zbivanjem koje je TV kamerama potpuno nedostižno. Televizija po pravilu sama stvara događaje, da bi ih potom predstavila kao stvarnost Upravo zato, na raspolaganju je TV studio. Teorije o „otvorenosti strukture”, o „autentičnosti izraza”, o „totalnoj iluziji”, o tome da je televizija medij koji po

158