РТВ Теорија и пракса

bez odlične podele, uz pomoć režisera kojim baš tada raspolaže. To neće naneti štete publici. Varšava to sebi ne može da dozvoii. Naročito televizijsko pozorište koje kod publike u zemlji uživa veliki autoritet i koje je tretirano kao neka vrsta uzora, može sebi da dozvoli uzorne podele i kompetentnu režiju. Naravno, da bi se i glumcima i režiserima stvorili odgovarajući uslovi za rad - potrebno je postaviti pred njih stroge zahteve. Moguće je da se u umetnost zaista übraja samo ono što je originalno, novo, označeno pečatom velike individualnosti. Tako je u poeziji, muzici, slikarstvu, sigurno čak i u pozorištu. Ipak, tamo gde se radi o kulturi, štaviše o masovnoj kulturi, nešto je drugačije. Odlučuje prosečan nivo, prosečna klasa, ne bih se ustručavao pred terminom đruga klasa. Govorimo o najboljim dostignućima vodećih režisera, glumaca, dekoratera na televiziji. Zahvalni smo im zbog toga. Dalje se ipak proteže prostor tame. Televizijska prosečnost je duboka provincija prožeta šmirom, mistifikacijom, analfabetizmom, ne tohko umetničkim koliko kulturnim. Rukovodstvo televizije bi trebalo da se zamisli nad tim problemom. I to duboko. Septembar 1964. Preveo s poljskog

Milan Duškov

171