РТВ Теорија и пракса

istraživanja kroz studiju o „klijenteli” polukolektivnih mesta: kasarni, seoskih posela, itd. Veoma je lako uočiti činjenicu da čim se televizijski gledalac malo po malo počne da napaja televizijskim stilom, njegovo interesovanje prema filmu opada i on sve više uživa u autentičnim televizijsMm emisijama. Postepeno on prisvaja taj novi jezik, prihvata novu percepciju čulnog sveta koji mu se daje, otkriva do tada nepoznate slike, a naročito i nesvesno dopušta da objektivno predstavljanje bude propračeno komentarom čije bi mu izostavljanje znatno oslabilo smisao. Tako novodošavša televizija polako otkriva svoj put i definiše neka izražajna sredstva koja su joj svojstvena. Filmu, okičenom njegovim tehničkim imperativima, televizija suprotstavlja tananost Njena pokretljivost joj omogučava da ispituje život izbliza; ona izmiče analitičkoj metodi koju nameće snimanje fihna, omogučava kontinuitet stvaranja i izbegava izveštačenost Događaj prenet uživo, u samom času kad se dešava, postaje mnogo više nego informacija, njemu se tu pripaja neubičajeni karakter transfera spoljnjeg događaja u intimnost kadra svakodnevnog života. I ako se, što se često događa, zahvaljujući umešnosti snimatelja i suptilnosti selektora slike, prenese značajan detalj koji razrešava događaj, tada televizijski gledalac postaje svestan svoje superiornosti nad gledaocem koji je samo fizički prisutan i koji površno uoči događaj i o njemu ima samo uopštenu predstavu. AUTENTIČNOST No, eksterijer nije više ni izdaleka jedini domen televizije. Pošto je stručna da osvetli objektivno, nije manje spremna da ispita i domen subjektivnog. Kako samo prevazilazi očekivanja kad je reč o bolnom izrazu lica dirigenta izloženog očima publike dok diriguje orkestrom. Več škola francuskih televizijskih reditelja otišla je daleko u ispitivanju psiholoških i afektivnih reakcija. Nije ovde reč o tome da se prikažu neobične slike laboratorije koje otkrivaju najmračnije mehanizme Ijudskog biča, već prosto o tome da se evociraju zaprepašćujuča otkrovenja intimne prirode bića.

174