РТВ Теорија и пракса

6 Čarls Rajt (Charles Wright), Masovno komuniciranje (Mass CommunicaUon), Random House, New York, 1959.

usklađivanje datoga sistema: pojedinaca, podgrupa, društvenih i kulturnih sistema. 6 U tim okvirima je „dozvoljeno” govoriti samo 0 „disfunkcijama” (npr. o narkotičnoj disfunkciji masovnih medija po Lazarsfeldu 1 Mertonu), a nikako i o protivrečnostima u kojima se otkrivaju mogučnosti prevazilaženja „datoga” i „normalnog”. Istraživanje koje se planski, dugoročno ograničava na pojedine izolovane strane ih horizonte kompleksnog područja komuniciranja ne može da doprinese dijalektičkom objašnjavanju konkretne stvarnosti. Kao primer Paskali (Paspuali) navodi da postoji bitna razhka između proizvodnje oružja i pohtičkog i ekonomskog uticaja (pritiska) na komunikacijske organizacije - od kojih, na primer, zavise selekcija i upotrebna vrednost distribuiranih poruka, i kontrole nad celokupnim, hijerarhizovanim sistemom komuniciranja u datom društvu, sistemom koji je utkan u sve sfere Ijudske delatnosti; reč je, znači, o kontroli nad distribucijom poruka u celokupnom društvu - znanja, vrednosti i obrazaca ponašanja - od banaka podataka do satelita. Ukoliko se istraživanje više ograničava na posebno-jednostavno („pojedince, podgrupe, društvene i kulturne sisteme”) a zanemaruje konkretne protivrečnosti koje imaju opšti značaj, utoliko je ono objektivno više u rukama interesa koji se kriju iza jednostranog razvoja komuniciranja - npr. iza jednosmernog masovnog komuniciranja, koje je suprotno prirodi čovekovog, dijaloškog komuniciranja - interesa, koji se suprotstavljaju demokratizaciji društva i jednakoj distribuciji komunikacijske moči. Prema takvom shvatanju, čovek koji je razvio potrebu i sposobnost komuniciranja sa drugim Ijudima, postaje ne samo sporedna stvar več i predmet i sredstvo u

12