РТВ Теорија и пракса

može priznavati nacionalne granice. U tom pogledu, a još posebno sa stanovišta njenog doprinosa razotkrivanju i praktičnom razvijanju mogučnosti za „novi međunarodni informaciono-komunikacijski poredak”, jugoslovenski je doprinos, s obzirom na razvijenost komunikologije kod nas, ipak ohrabrujuči, iako često još oprezno kritičan. Kako teorijskom tako i empirijskom komunikološkom istraživanju kod nas nedostaje kritička samorefieksija u odnosu prema vlastitom razvoju, prema svojim pretpostavkama i usmeravajučem uticaju, što bi moglo biti dobro tie za razvoj ek.ektike i apologije, naročito u proučavanju jugoslovensJ<e stvarnosti i u formiranju „jugoslovenske” komunikologije, koja je još u zametku, daleko od punog razvoja. Dokaz za to leži več u činjenici da u našoj publicistici jedva da nailaze na ikakav odjek savremeni sporovi u komunikologiji širom sveta, i rasprave o mogučnostima „pomirenja” pozitivističke i kritičke komunikologije, o njihovim „dostignučima” i neprevaziđenim granicama. (Ovaj članak je proširena diskusija dra Slavka Splihala /Splichal/ na Savetovanju o informisanju i komuniciranju u socijalističkom samoupravnom društvu, u Jugoslovenskom centru za teoriju i praksu samoupravljanja ~E Kardeij”, u Ljubljani, januara 1983.) Preveo sa slovenačkog

Dragomir Zupanc

24