РТВ Теорија и пракса

neposredno, jer (kolikogod) se s njima razvijaju mogučnosti demokratičnijeg upravljanja, odlučivanja i kontrole u tako razvijenim i kompleksnim društvenim odnosima kakvi su se oformili razvojem proizvodnih snaga. Te mogućnosti se ne slažu sa stvarnim stanjem stvari, zato što razvoj informacijske deiatnosti sam po sebi ne odstranjuje ekskluzivnost (zbog toga nejednake) distribucije komunikacijske moči i informacija. U jednostranom razvoju informacijska delatnost postaje surogat prisile - povečavanje obima informacijske delatnosti svih vrsta, količine proizvedenih informacija i poruka, određuje ideološku meru demokratičnosti društvenih odnosa. Mogučnosti če se približiti stvarnosti već otklanjanjem suprotnosti između partikularnih „opštih” interesa kao smernica distribucije informacija u društvu, i individualnih potreba koje su u komunikacionu sferu unete „izvana” (sa njenom podređenošču vladajučim proizvodnim odnosima), a samim tim se jedino tamo i mogu razrešiti. Tada rezultat (i cilj) informativne delatnosti neče više biti usklađivanje svesti masa sa otuđenim društvenim odnosima - mistifikacija društvenih odnosa, koja u sferi „potrošača” traži poverenje - več razotkrivanje njihovog mističnog „večnog” smisla, „ostvareno poverenje naroda u samog sebe” (Marks). Takva vrednosna opredeljenost zahteva od marksistički zasnovane komunikologije da prodire u uzroke i mogućnosti za prevazilaženje jednostranosti i protivrečnosti razvoja komuniciranja i informacijske delatnosti. To je u vreme rastuče protivrečnosti između manjine koja kontroliše razvoj komuniciranja i velike večine svetskog stanovništva bez komunikacijske vlasti „svetsid izazov” komunikologiji, koja zbog prirode stvari ne

23