РТВ Теорија и пракса

Dr Slavko Splihai

POLAZIŠTA ZA TEORIJU DRUŠTVENOG KOMUNICIRANJA U MARKSA I SAVREMENE KONTROVERZE U KOMUNIKOLOGIJI

Povodom stogodišnjice smrti Karla Marksa

Kategorija komuniciranja ili opštenja (Verkehr) u ranijim Marksovim delima ima smisao nediferencirane opšte kategorije kojom se označavaju sve vrste i oblici materijalnih i nematerijalnih protoka i interakcija, odnosa Ijudi i materijalnih i duhovnih rezultata njihovog rada. lako je očito da je kod Marksa reč o začetnoj, još nerazlučenoj kategoriji, istovremeno je jasno da ona služi definisanju jedinstva različitih, pa i protivrečnih oblika i načina komuniciranja, koji u ono doba još nisu bili potpuno razvijeni. Več u svojim najranijim polemičkim raspravama o slobodi i cenzuri štampe, Marks tu posebnu vrstu „duhovnog procesa života” objašnjava njenom određenošču načinom proizvodnje materijalnog života; od prvih rasprava o odnosu slobode štampe i cenzure uopšte (januara 1842) 1 on prelazi na otkrivanje „staleških” (klasnih) interesa u različitim shvatanjima slobode i cenzure štampe (maja 1842) 2 . Jednostavnu kategoriju komuniciranja (Verkehr), kojom su izraženi podređeni odnosi razvijene celine što se tada još nije bila razvila s one strane koja se izražava u konkretnijoj kategoriji komuniciranja kao sažetku mnogoga, kao jedinstva raznovrsnosti, tu jednostavnu

' „Opaske ka najnovijoj pruskoj cenzurnoj instrukciji” (Bemerkungen überdie neuste preussische Zensurinstruktion). Marx-Engels, Werke, Bd. 1, Dietz Verlag, Beriin, 1974.

2 „Rasprave o slobodi štampe i publiciranju staleških rasprava” (Debatten iiber Pressefreiheit und Publikation der Lanstandischen Verhandlungen), Marx-Engels, Werke, Bd 1, Dietz Verlag, Berlin, 1974.

5