РТВ Теорија и пракса

Boro Drašković

TELEVIZIJSKO ČITANJE TRAVNIČKE HRONIKE

Skica za moguću seriju

Pisac mora da u sebi, kao u mračnoj komori izradi negativ svoje misli ili svojih doživljaja i zapažanja, i da ga projicira kao pozitiv u čitaočevu maštu i svest Ivo Andrič, /. nakovi pored puta

U ovoj rečenici pisac svoj literarni postupak objašnjava izrazima preuzetim iz drugog medija. Ne čini to samo ovaj put i ovde. Reditelj ide još dalje; „adaptira” ne samo pojedine reči već i delo podređuje filmskoj ili elektronskoj tehnologiji kroz koju dolazi do svoje estetike. Znamo: „medij je poruka” Uprkos proširenom stavu da je Andrićevo književno delo nepodesno za prenošenje u druge medije, stavu koji je, na izgled, podržavao i sam pisac, odmah ću reći da je Travnička hronika uz sve uslovnosti, primer modernog materijala, „rođenog” za film, televiziju, radio, pozorište. (Ovde naročito računam na „komparativni efekat”: književnost kao povod za intermedijalnu režiju) Pre nego što pokušam da to obrazložim, reći ću još da Andrić, i pored svih ograda, zapravo nije bio protiv prenošenja tuđih, pa ni svojih književnih dela u područje spektakla. Upozoravao

46

lI4TER MEDIA