РТВ Теорија и пракса

neko drugi uradio. To se, naravno, odnosi samo na montažu, jer ne mogu da odvojim montažu od kompletnog izgleda rubrike ili emisije. Montaža je u direktnoj vezi sa kompletnim dizajnom programa. Uvek sam tragao za nečim što bi se razlikovalo od onog što je rutinsko. A.Š.: Šta bi u jednoj običnoj TV storiji moglo da bude originalno? V.L.: E, ja to ne znam, Možda prvi kadar ili neki neočekivani rez, neka dramaturška smicalica, kopča koja bi bila drugačija nego da je radi taj i taj čovek. Uvek kada počinjem rad, i danas, kada montiram igrani film, zamislim nekog nepostoječeg čoveka i kažem sebi: taj bi čovek to, možda, uradio ovako, a mi treba da montiramo ovako. Da li razumeš? Uvek sam želeo da nešto istražujem. I zato sve ono što radim na montaži nazivam: Vuksan Lukovac - istraživanje I. Ukoliko se jednog dana budem bavio nekim drugim poslom, onda ću to nazvati; istraživanje 11. Jer, mislim da uvek mora nešto novo da se istražuje, da se iznalazi neki novi jezik. Događa se da se mladi autori uklapaju u šablon koji je već prevaziđen. Po meni, svaki mladić bi morao da unosi u rad nešto novo. Da li na filmu ili televiziji, nije bitno, ali mora da traga za novim izrazom. Navešču jedan primer koji nije bogzna kako značajan, ali je ilustrativan. Nedavno sam montirao jednu storiju za Dnevnik, o problemima oko šećerne repe, o zasadu, fabrici... Kao prvi kadar stavio sam kocku šečera u čaš; vode. Sitnica, ali zapazili su је čak i u Sarajevu, pomenuli su mi to i bio sam veoma zadovoljan, kao da sam bogzna šta uradio. A.Š.: Šta još smatraš bitnim za rad u montaži? V.L.: Pre svega; biti isključivo montažer dok se tim poslom baviš. Ostaviti sve drugo. Čovek mora da razmišlja samo kao montažer i, naravno, da ima u vidu da je saradnik reditelja i da prihvata njegove instrukcije. Nikada ne počinjem i ne završavam rad za montažnim stolom. Tamo se događaju samo finalne stvari. Ja neprekidno montiram, dok vodim razgovor za kafanskim

173