РТВ Теорија и пракса

Slobodna, kreativna vizuelizaciia dela apsolutne muzike, dakle, treba danas da nadoknadi nedostatak uverljive mitske strukture i rituala koji su neophodni da bi slušanje muzike uopšte imalo (i značilo) smisao za čoveka, pružalo razlog za kreativno slušanje muzike iza пјепо puno, pravo dejstvo. Medjutim, odmah treba reći da koncertna dela (aspolutne muzike) nipošto nisu od velike pomoći pri realizaciji televizijske (ili filmske) vizuelizacije. Ukoliko pri tom podrazumevamo čitavo muzičko delo, koje partituri odgovara doslovno - videčemo da ono ima svoj neumoljivi tok, neprestan i podložan isključivo svojim zakonitostima koje se vrlo retko uspešno mogu „poklopiti” sa zakonima TV dramaturgije i montaže - dakle radi se o očekivanoj nepodudamosti „jezika” televizije i „jezika” muzike. Muzičko delo izvan svog koncertnog rituala pokazuje mogučnost i još mnogo više nužnost smislene, čvrste organizacije čovekovog sveta, znači istu onu potrebu koju čovek danas tako očajnički oseča. U živom ritualu muzika jeste ta organizacija, ona jeste ustrojstvo sveta. Kada taj ritual nedostaje ili kada ga primamo kao neubedljiv (u novom vremenu i uslovima), pa u njemu odbijamo da učestvujemo - čudesno koherentna ~u sebi završena” i „sebi dovoljna” i savršeno precizna struktura muzike prikazuje nam se kao lepota apsolutne misterije. Naime, nama u stvari nedostaje inicijacijski ključ: vera u mit u koji je muzika tako suštinski bila utkana. Ali buduči da muzika jeste najbliža jezgru svakog mita - čoveku samom, tajna njene celovitosti (buduči da ona jeste -za nas znači - izgubljeni smisao), opseda nas (trajuči tako i duže i intenzivnije - življe od bilo које druge muzičke -vrste) upravo kao čežnja za tim smislom u svakom vremenu, bez izuzetka. Pa, s obzirom da filmski ili TV stvaralac polazi u vizuelizaciju od muzičke kompozicije kao celine (a ona

zadržavajući se usput na žilicama listova i kapljicama rose i igri svetlsti u njima, da bi nam, prateći finalni, oklevajuči ritardando čembala uz blagi kreščendo gudača, jednim vizuelnim šokom (kontra-zum) pokazala kako cvet koji smo s toliko pažnje posmatrali, raste na ivici vrtoglavnog ambisa iz pukotine u betonu ogromnog njujorškog oblakodera.