РТВ Теорија и пракса

Sredinom šezdesetih godina u SAD video-art polazi takođe od stvarnosti pred TV kamerom u realizaciji svojih eksperimenata koji bi se vrlo često mogli nazvati vizuelizacijama muzike. Istaknuti predstavnik američke video-avangarde, kompozitor Nam Džun Paik, TV stvarnosti pristupa dvostruko - on od TV prijemnika stvara muzički instrument (monokord, TV violončelo) koji je u stanju da istovremeno emituje na svojim ekranima (od kojih je sastavljena njegova „rezonantna kutija”) sliku živog izvođenja (izvođača i publike) i akustičnog materijala (kompozicije) koji izvođač proizvodi muziciranjem na njegovoj jedinoj elektronski amplificiranoj žici - ili, opet, destruira TV iluziju neobičnim distorzijama TV slike uz pomoč magneta ili razmagnetišučih kalemova (koji su u najranijim TV prijemnicima služili kao ispravljači za prirodne magnetske distorzije) ili video-sintetizatorom (izmislio i ostvario uz pomoč inženjera Abea) koji likove prenesene video-kamerama, generatorima zvučnog signala, itd. preobrača u beskonačni broj uzoraka ili uobbčenja boje. Video-sintetizatore su osim Paika stvorili i drugi amerikanci - S. Bek (Beck) ili E. Zigel (Siegel), ali je Paikov prvi upotrebljen u televizijskoj emisiji' 9 . Međutim, poučen Fišingerovim, Len Lijevim, Diznijevim i Meklarenovim iskustvom izvestan broj autora okrenuo se istaživanjima vizuelizacije muzike u potpunosti apstraktnim obličjima. dirigent H. Šerhen (Scherchen) je ilustrovao Ksenakisovu (Xenakis) muziku na filmskoj traci zabeleženim svetlosnim obbcima koje su proizveli zvučni talasi prolazeći kroz ultravioletne zrake, dok je švedski kompozitor Jan Mortensen (Morthensen) pokazao da „bezgranično proširenje zvučne palete postignuto elektronskim mašinama mož.e iči zajedno sa vizuelnom .kompozici jom' za video-vrpcu, pri čemu ,pretvarač slika (scan convertor) zamenjuje TV kameru, a .muzika stvara' svoje sopstvene slike - ” 20 . Ova vrsta

19 С. Tomkins, The Scene. \jujork. 1976, str. 2.12-219 20 J. Bornoff, Music and the Tzventieth ceuturv media, Firenca, 1972, štr, 127-128,