РТВ Теорија и пракса

načine razvoja komunikacija. Takav zadatak mora da se zasniva na dva uslova: 1) sveobuhvatno kritičko preispitivanje različitih komunikacijskih teorija i 2) omogućavanje novih oblika komunikacija koje bi prevazišle postojeće mogućnosti pojedinaca ili posebnih društvenih (etničkih, jezičkih, ekonomskih itd.) grupa da u uslovima jednakosti učestvuju u društvenim komunikacionim procesima. Zbog toga je poseban predmet kritičke teorije komunikacija i medija .nepostojeći", tj. ono što nije ni sastavni deo teorije komunikacija a ni konkretan oblik komunikacije. Ovakav pristup nameće širok spektar specifičnih pitanja koja bi mogla da posluže kao početni plan istraživanja, koji će možda pomoći da se definiše budući pravac ove oblasti. Nekoliko učesnika Prvog kolokvija istaklo je da su komunikacijske teorije i istraživanja pretežno usredsređeni na medije (više nego na ispitivanja i medije kao društvene institucije). Na primer, mišljenje javnosti i javnost često se smatraju konsekvencom, a ne „ulaznim podatkom" u komunikacijskim procesima (Splihal, 1987). Korisnost informacije, ili upotrebna vrednost informacije, često se smatra apsolutnom vrednošću koja je svojstvena samoj informaciji, umesto da se definiše u odnosu na određene potrebe korisnika (Schulz, 1978; Renckstorf, 1987). Ili sloboda štampe koja se samo ponekad konceptualizuje kao javna sloboda, nego obično kao lično pravo (tj. kao sloboda nemenjena štampi; Glasser, 1987). Kritički pristup komunikacijama i medijima trebalo bi da otpočne stvaranjem „modela" po ovim apstraktnim, često pozitivističkim konceptima i konceptualizuje načine njihovog materijalizovanja. Javlja se sve veća potreba da se razume politička ekonomija medija kako se ide dalje izvan problema vlasništva nad međijima, da bi se objasnila istorija i glavna kretanja u oblasti razvoja medija (Wasko, 1987; Meehan, 1987; Rowland, 1987). Na primer, pretvaranje medijskih sadržaja ne samo u robu, što je čvrsto

13