РТВ Теорија и пракса

povezano sa procesom tretiranja auditorija kao robe, nego i sa proizvodnjom novih vrsta robe (npr. gledanost), pa je prema tome i ugrađeno u kultumi i ideološki kontekst. Pošto ne postoji samo jedna uzročna veza između dominantnog oblika ekonomije (npr. kapitalistička prema socijalističkoj ekonomiji), vlasništva medija i oblika komunikacije, biće neophodno posvetiti nmogo više pažnje društvenom naučnom ispitivanju istorijskog položaja određenog ekonomskog sistema u njegovim širim društvenim i kultumim kontekstima. Nepostojanje linearnog odnosa između medijskog publiciteta, količine raspoloživih informacija, primene novih informacionih i komunikacionih tehnologija, i novih oblika rakovođenja, racionalizacije, pristupa medijiraa, participacije, demokratizacije, kao i pojave obrnutog odnosa između razvoja tehničkih sređstava komunikacije i njihovih draštvenih posledica, ukazuje na to da se ovde radi o sve važnijoj problematici. Bilo bi neophodno analizirati uslove i posledice trenutnog nesklada između stalno rastuće proizvodnje informacija i realnosti individualne i društvene upotrebe informacija. Specifičnosti nacionalnih komunikacionih sistema i pojava medijskih politika sugerišu da je stvamo potrebno povezati sve veći broj „nacionalnih studija (slučaja)" koje Često imaju ograničenu teorijsku i empirijsku vrednost, i razviti oblast međunarodnih, komparativnih istraživanja medijskih politika iz raznih kulturnih sredina. Takva orijentacija naročito je potrebna u savremenim izučavanjima novih komunikacionih tehnologija (npr. satelitske radio-difuzije, kablovske mreže, računara i komunikacija) i novina u oblasti .tradicionalnih” medija (npr. lokalni radio). Komparativna istraživanja koja obuhvataju više kultura predstavljaju praktičnu potrebu uključujući nestajanje pojedinačnih „nacionalnih komunikacionih sistema" i njihovo stapanje u širi međunarodni kontekst. Ovde se ne postavlja samo pitanje da li (i kako) „nezavisnost" treba definisati u moru društvenih, ekonomskih i političkih kompleksnosti savremenog sveta. Štaviše, međunarodne komunikacije ne mogu se valjano uzimati u obzir kao

14