РТВ Теорија и пракса

drame, Radio i televizija, Film i televizija, Pozorište i televizija, Nastava i televizija, Poezija i televizija, Sport i televizija, Televizija u službi vremena) - obećavaju naučnu studiju, jasno su formulisani, informativni su i sugerišu pretežno komparativnu analizu kao istraživački postupak. Oni su i najvredniji u knjizi. Tekst ispod njih, međutim, izneverava dobre ideje. U prvom naslovu .Mehaničko gledanje televizije' autor pokušava naivnim čitaocima da predstavi televiziju kao „mehaničko gibanje elektrona" (to ponavlja 8 puta, a do kraja knjige ne vredi ni brojati) zaboravljajući da je televizija složen proces prenošenja optičkih scena pomoću elektromagnetskih talasa, a da je „gibanje elektrona" apsolutno nemoguće. Pesnički pristup („...televizija se uvlači u gledaočev život poput sna i ne skrivajući se, u potpunosti ovladava njegovom pažnjom, psihom pa i čitavim načinom bitisanja', ~..zavladala gledaočevom kućom, porodicom i intimom spavaće i dnevne sobe, te njegovim ukusom, željama i estetskim kriterijima', „...пе postoji biće na zemljinoj kugli koje je tako elokventno, intimno i neposredno") u obradi ove ozbiljne teme nudi poluistine, neistine i preterivanja, oduševljavanje bez razloga i neuku glorifikaciju. Proizvoljna je, neuverljiva i ni sa čim izričita tvrdnja ,Na

samom početku tzv. širok sloj gledalaca nije mogao dramu prihvatiti kao kultumu tekovinu svoga nedovoljno razvijenog duha'. A takvih tvrdnji i Jiterarnih" maštarija je sijaset. Evo nekoliko bisera; „Ni novine, ni film pa ni radio, moramo reći, nisu u stanju da gledaocu - parazitu (kakav pogrdan izraz! R.Ž.) pmže informaciju sa toliko vizuelnih (i auditivnih)

238