РТВ Теорија и пракса

elemenata' ; „...televizijski program, gotovo u celini, može pratiti potpuno nepismen gledalac"; „...ovaj medij se do katastrofalnih razmera uvukao u gledaočevu psihu da preti da uništi čak i sam brak, brak kao Ijudsku instituciju!" itd. Nekritički i naivno, nenaučno deluje tvrdnja: ,Naime, duševna napetost pojedinaca i pritisak okoline na celokupnu Ijudsku ličnost često se ne može razrešiti u normalnim Ijudskira odnosima, Takav čovek traži izlaz u svetu iluzija; samo da bi odagnao od sebe nevolje on provodi časove i časove pred televizijskim prijemnikom. Tu je reč o Ijudima koji su izgubili posao, prijatelje, imanje, koji su na bilo koji način primorani da se povuku iz javnog i društvenog života, da žive usamljenički." Cmje predstave o televiziji i gledaocima zaista ne postoje. Pesničkoj mašti je sve dozvoljeno, pesniku se sve može, da je cmo - belo, a belo - cmo, pa su takva i preterivanja o prisutnosti televizije, tj. televizijskog voditelja .za sve vreme učenja lekcije plavokose devojčice, dečačkog nestašluka u kmgu ogromne kuće; njegovo znatiželjno oko viri kroz ključaonicu na vratima kupatila, prilikom intimne pripreme zvezdooke devojke za izlazak, kuhinjski lonac, trepezarijski tanjir i džezva cme kafe nisu oslobođeni prisustva voditeljevog i njegove znatiželje". Komentar ovako prostom iskazu zaista nije potreban, kao što kritičam nije dozvoljeno da se iščuđava pred nepismenim tekstom: „Njega interesuje sadržaj određene epizođe, jer u njenom okviru on (gledalac), igra ulogu svog dvojnika (stvarnog interpretatora TV epizode!) izdvojenog junaka, rediteljskog 'izabranika’... uveren da je baš to njegov život... njegova okolina... ulica... preneti događaj... porodica... kuća... sanijava... tuga i sreća... Nadanje... Patnja... Ljubav... Budućnost... Strepnja..." (str. 13). Kad bi sve ovo bilo istina, ako se ona može i razabrati, nama ostaje samo da od televizije strepimo. Dosledan svojoj maštariji, pošto je pošao od pbgrešne teze o „mehaničkom gibanju elektrona", autor izvodi još nelogičniji zaključak „mehaničko gibanje elektrona, dakle, koje uslovljava mehaničko gledanje, u svakom slučaju je veoma dug proces". Ovolika fantazija i nelogičnost nije svojstvena čak ni u fantastičnoj prozi.

239