РТВ Теорија и пракса

Sa stanovišta autorove koncepcije socijalizujući efekat filma treba da se ispolji na jedan od dva moguća načina: da pasivizuje ili mobiliše na akciju. Čak i onaj najapolitičniji film, tvrde zagovornici teze o pasivizaciji (predvodi ih Karaganov, 1975) služi buržoaskoj politici odvlačeći pažnju gledalaca od društvenih protivrečnosti, noseći ih u svet iluzomih predstava realnosti i time pomaže eksploatatorima da drže eksploatisane u pokomosti. Drugi autori i teoretičari, među kojima je i Aristarko (1971), smatraju da film, tačnije pojedini filmovi jesu, ili moraju biti još više mobilizatorski. SOCIJALIZUJUĆI EFEKAT SA STANOVISTA RECEPCIJE Sa stanovišta recipijenta, socijalizujući efekat filma zavisi od nekoliko različitih faktora. Istraživanja su pokazala (Lazarsfeld, Kendal, Handel...) da izloženost jednom međiju pretpostavlja i veću verovatnoću izloženosti drugim medijima. Zatim, socijalizujući efekat zavisi i od slobodnog vremena, prosečnog vremena koje se odvaja za medije i naravno u tom kontekstu koliko se posvećuje filmu. Od učestalosti izloženosti i preferiranja određenom sadržaju zavisi i nivo socijalizujućeg efekta filma na pojedinca. Indiviđualne karakteristike pojedinca (uzrast, pol, zanimanje, obrazovanje, klasna pripadnost, interpcrsonalni odnosi u kojima se primaju poruke masovnih medija) takođe su jedan od značajnih parametara od kojih direktno zavisi socijalizujući efekat filma. Uvrcžena su mišljenja da masovni mediji imaju izuzetnu moć da oblikuju mncnje, menjaju mišljenje, utiču na ponašanje. Evo tek nckoliko: Tretjakov je govorio; „Filmom se Ijudi pune barutom, kao da su puške"; Papa Pije XI o ovom mediju;- .Film je prava škola za narod". Danas je nemoguće naći sredstvo uticaja kadro da presudnijc dclujc na mase; B. Musolini: -,Film govori jezikom koji razumeju svi narodi zemlje" (Savremeni

106