РТВ Теорија и пракса

takvi filmovi omiljeniji kod mladih delinkvenata, mada eksperimentalni rezultati nisu bili upotrebljeni za osudu agresije na filmu. Teza o imaginarnom razrešavanju koflikta te time oslobađanju emocionalnih tenzija na društveno prihvatljiv način osnov je za opravdavanje nasilja na filmu. Sledstveno rečenom, zagovomici ove teze, pre svih Hlorijan, tvrdili su da gledanje agresivnih scena dovodi do rcdukcije agresivnih poriva kod gledalaca. Himelvajt i Šram smatraju da su uzroci agresivnog ponašanja mnogo kompleksniji i dublji i da je veliko pitanje šta od primljene filmske poruke u komunikativnom činu dete dovodi ka svesti. Jadviga Komorovska (istražujući odnos dece prema agresivnim sadržajima u filmovima na televiziji) došla je do zaključka da deca daleko snažnije reaguju na scene izuzetne dramske tenzije ako su one realne i ako liče na njihovu svakodnevicu, nego na napregnute scene u kaubojskim i kriminalističkim filmovima. Banduraje takođe zaključio, ispitujući decu predškolskog uzrasta, da agresivnost u filmovima sa dijegezom bliskom njihovom životu na njih mnogo snažnije utiče nego ona u crtanim filmovima, Nasuprot ovim istraživačima, sve uzrasne grupe ispitivali su i oni čija je osnovna tcza da posmatrajući agresiju na filnui dcca uče tipove agresivnog ponašanja, usvajaju ođrcđene stereotipije (pojedinac protiv svih, agresijom do uspeha...) i u krajnjcm slučaju odložno u sopstvenoj praksi koriste, i to pre svega niže oblike nasilja kao oprobano srcdstvo za đosezanje ciljeva. Medu njima najuglcdniji su Berkovic, Bandura i Vertam. Pri tome čak i ako je film na kraju sa jasno izdifercnciranom porukom - „đa sc agrcsija ne isplati", publika dobija određenu satisfakciju. Medutim, tvrdi Berkovic (1978), samim tim što jc uzrok frustracije pobcdcn na agrcsivan način, kod publikc asocijativnim putem može da se prizove ideja da i u rcalnosti svoje konflikte i traganja za pravdom rešavaju na isti način. Nasiljc se trenutno potiskuje ali ne nestaje. Klapcr jc dao opšti zaključak koji pomiruje oba ova ckstrcmna tvrdcnja na i danas prihvatljiv način: -„lstraživanja komunikacija ukazuju"- kaže on - .veoma jako da prikazivanjc nasilja i kriminala nisu osnovni

109