РТВ Теорија и пракса

gledaočevom okruženju, ali istovremeno estetizovano iskustvo mora biti kondenzovano tako da je dinamičnost njihovog življenja znatnija od gledaočeve - njihova realizacija je gledaočeva potencija. Rešenja koja asocijativnim putem nameće za ekvivalente u socijalnoj praksi, bez direktnih posledica za svakog od recipijenata mogu, posređstvom mehanizama identifikacije i projekcije, i da parališu svaku želju za stvamom akcijom, ali i da provociraju kritičku reakciju masa na slične konfliktne situacije u realnosti. Nudeći u filmskoj dijegezi kultume stereotipije koje navode pojedince na mehanička pojednostavljivanja mogu dovesti do izobličavanja stanja svesti sužavajući im vidokrug posebno kada su u pitanju moral, etika. Tako ih opskrbljuju presupozicijama koje mogu biti značajan ograničavajući odnosno umeravajući faktor u raznim situacijama koje nameće svakodnevica. FILM I AGRESIJA Neselektivnost u odbiru filmova kao i istovremeno plasiranje sličnih sadržaja u svim međijima, najčešće na televiziji, posebno agresivnih i kriminalnih, doprinelo je da se, najpre u SAD, a onda i u drugim sredinama, izuzetno razvije istraživački rad na ispitivanju uticaja takvih dijcgeza na ponašanje pojedinaca, posebno dece, u društvu. Po istraživanjima o sklonosti prema određenim tipovima masovnih medija (Lazarsfeld) najčešći posetioci bioskopa su mladi, a stariji i to posebno muškarci okrenuti su televiziji, tvrdi Abrams. Od dečijih uzrasta, dvanaestogodišnjaci su pasionirani TV gledaoci i to pretežno avanturističkih filmova, prema rezultatima istraživanja Komorovske. Istovremeno relativna jednostavnost u metodološkom pogledu pospešila je ova istraživanja. Prva su se javila još dok je filmska industrija bila u povoju. Tridesetih godina Peterson, a zatim i Blumer zaključili su da filmovi sa agresivnom dijegezom izazivaju neke posledice na stavovc emocionalnog pridobijanja za kriminal, i da su

108