РТВ Теорија и пракса

zaboravio, zaborav straSniji od vetra, porazniji od vatre, zar ne čujcš kako oko naših glava strašniji od svakog vetra, porazniji od svake vatre duva vetar amnezije, vetar zaborava. Ne veruješ u Rukopis. Zar ne veruješ da jejednom, negde, jednoga dana, neko napisao sedamdeset šest stranica, sedamdeset šest neprikosnovenih stranica, ispisanih rukom koja nije zadrhtala, ni jednu jedinu reč nije precrtala, niti dodala, niti oduzela, ni jedna jedina mrlja mastila nije pala po njemu, ni jcdne greške u padežu, ni jedne greške u ortografiji; zatim, isto tako, od reči do reči ga zaboravio; dugo, godinama, tragao za njim; jednoga sna, ugledao ga u njcnim rukama koje su ga besno ali mirno cepale i bacala u vatru, da za njim ona, kao magnetom privučena, za njim nestane u plamenu. Varaš se ako misliš da to iz mene oholosl govori, da me ona opija, veruj mi, ništa ti tu ne razumcš, ako verujcš da mi je stalo do toga da tvrdim; ja sam ga napisao. Zar moj život samo započinje; zar ne nastavlja ncki život, život koji se u mom životu ogleda i ko zna kroz koliko tck ogledala taj život se u mom životu ogleda, tako da je Rukopis ispisan istinskom nekom rukom, u međuvrcmenu, i u mom hiljadilom ogledalu, i izgubljen, još traje njcgov pravi lik, makar i zaboravljcn. Na svojim leđima nosim taj terct zaborava, i san jc bio možda samo zaborav moj, i nišla višc. Kad sam u našcm snu vrisnuo za Rukopisom

209