РТВ Теорија и пракса

koji je ona onako pomno cepala i bacala u vatru, vrisak nije bio radi rukopisa mog... PETAR MRAK: U biti je rukopisa da požute, da prašina popada po njima, da ih raznesu vetrovi, progutaju vatre, brišu kiše i poplave, nagrizaju pacovi i kritičari, da se zaborave, iščeznu, pokriju ih slojevi peska i đubreta, i zemlje, kao što su toiiki gradovi potonuli i tolika svetilišta iščezla, i postanu plen arheologa, koji uvek stignu kasno... IVAN PETROVIĆ: Već radi ruke, one koja nije zadrhtala, još više radi One koja godinama nije prestajala da razgoni ptice ispod prozora dok on u sobi piše, bacala slamu po kolovozu i trotoarima, da lupa točkova i nogu ne remeti škripu njegovog pera, svojim slabačkim telom i svojim nežnim rukama zadržavala opake i zlurade gomile koje su hrlile da sagledaju najzad, posustalu, njegovu nepokolebljivu ruku, radi te njene nege, radi te smrtne istine, hteo sam da ti donesem dokaze. (strašan vihor, fijuk vetra) PETAR MRAK: Vetar ga je onda napolju đočckao. Tako je počinjala neka priča. Tako je započinjao svoju priču. Započinjao je svoju priču tom uvek istom rečenicom, da bi zatim nastavljao uvek drukčije. Otvori vrata noći. Ali ga ne dozivaj. Prircdiia

Ružica Varda

210