РТВ Теорија и пракса

Razmatranja o izboru određene definicije nisu skoro nikad teorijske prirode 2 . Zbog toga moramo da zaključimo da „teško” gledanje joS nije adekvatno konceptualizovano, zato što konceptualne (teorijske) definicije tog naročitog fenomena još uvek nedostaju; u akademskom istraživanju do sada su u najviše slučajeva upotrebljene jedino operacionalne definicije. Kao posledica toga prilično je teško odgovoriti na pitanje šta stvarno izdvaja „teško” gledanje, na nivou definicije, od drugib modela gledalačkog ponašanja. Jedini zaključak koji može da se izvuče iz istraživanja koja se zasnivaju na takvim pragmatičnim operacionalnim definicijama jeste da su u određenoj populaciji Ijudi koji provode najviše vremena u gledanju televizije, relativno često, na primer, stariji, siromašni ili nezaposleni. Međutim, to ne vodi ka jasnoj konceptualnoj distinkciji „teškog” gledanja od drugih modela gledalačkog ponašanja, zato što, evidentno, ne spadaju svi stariji ili nezaposleni u grupu „teških” gledalaca. Statističke korelacije između modeld gledalačkog ponašanja s jedne strane i, na primer, određenih sociodemografskih karakteristika ili određenih poimanja društvene realnosti ( Gerbner i Gross, 1976 a; Gerbner i dr., 1979) s druge strane, imaju tenđenciju da vode više ili manje do statičnih i upredmetljenih bitnih karakteristika kategorija gledalaca, kao što su „teški” gledaoci. Rezultat takvih istraživanja je samo konstrukcija „idealnog tipa” „teških” gledalaca ili, kako Ang (1990) tvrdi, artefakt, apstraktna razvučcna tvorevina. Konstrukcija takve stereotipne predstave

2 Izuzetakje definicija koju je upotrebio Smith (1986). On naglašava da mada televizijski „robovi” ne moraju da gledaju televiziju „leSko” ti smislu broja sati, oni mogu jednako izvesliti da provode sve ili većinu svog slobodnog vremena u gledanju lelevizije. Da bi definisao televizijsko robovanje adekvatno, Smil smatra važnim ne samo da meri apsolutnu količinu vremena gledanja televizije, ncgo i proporciju slobodnog vremena koje se provede u gledanju. Definicija koja tako dovodi u vezu „teško” gledanje sa ukupnim obimom slobodnog vremena koje je na raspolaganju jedan je korak prema višc lcorijskom razumevanju „teSke" televizijske upotrcbc kao modela druSlvcnog ponaJanja.

52