РТВ Теорија и пракса

„teških” gledalaca ilustrovana je detaljnije u sledećem poglavlju. Objašnjenje „ teškog” gledanja U ranije objavljenom prikazu (Frissen, 1988) stručne i popularne literature o „teškom” gledanju tvrdila sam da, mada je „teško” gledanje bilo od značaja za istraživače komunikacija u poslednjim dekadama, oni još nisu dostigli tačku u kojoj opisuju i objašnjavaju taj fenomen sa eksplicitno teorijskog stanovišta. Istraživanje je često zasnovano na ad hoc pitanjima proizišlim iz javnih debata o naročito štetnim efektima gledanja (suviše mnogo) televizije. Centralne teme u istraživanjima „teškog” gledanja često su uzimane neposredno iz javnih rasprava, bez kritičkog razmišljanja o njihovoj validnosti. Kao posledica toga, akademski pristupi u objašnjavaju „teškog” gledanja su prilično restriktivni i pristrasni i u njima preovlađuje samo nekoliko tema, kratko opisanih u sledećim stavovima. Pre svega u pristupu kulturnih indikatora (npr. Gerbner i Gross, 1976 a, 1976b; Gerbner i dr., 1979) istraživan je odnos između „teškog” gledanja i određenih shvatanja socijalne realnosti, kao što su anksioznost, anomija, alijenacija, nepoverenje... Taj odnos je interpreliran kao efekat „teškog” gledanja, a ta interpretacija prouzrokovala je mnoge kritike u komunikacijskim istraživanjima (Hirsch, 1980, 1981; Hughes, 1980; Schulz, 1987). Gerbner i dr. tvrde da Ijudi koji provode mnogo vremena u „svetu televizije” imaju tendenciju da vide društvenu realnost više kao ishodište realnosti prikazane na televiziji. Zalo što je nasiljcm optcrcćcna priroda amcričke televizijske drame, „teški” glcdaoci su zaplašeniji, anksiozniji, alijeniraniji i nepoverljiviji od onih koji spadaju u „lake” gledaocc, Prcma Gerbneru i dr. „teško” glcdanje je deo komplcksnog sindroma koji uključuje niže obrazovanjc, manju mobilnost, manjc aspiracijc, vcću anksioznost i drugc karaktcristikc vezanc sa klasom i polom (Gcrbncr i Gross, 1976 a: 191).

53