РТВ Теорија и пракса

Pojam „sindroma ’teškog’ gledanja” - kao izraz za zbir psiho-socijalnih karakteristika - veoma je uticao na debatu o „teškom” gledanju sa mnogo odjeka u kulturno-indikatorskim istraživanjima unutar i izvan SAD. 3 Pored toga, u skorašnjim studijama „teškog” gledanja u Evropi taj pojam ili njegovi elementi odnosili su se na to prilično često (v. na primer, Sturm. 1981 a, 1981b; Groebel, 1981; Burdach, 1981; Peters, 1989; Schulz, 1986b, 1987; Vierkant, 1987). Šulc (1986b) na primer, istražuje odnos između „teškog” gledanja i broja psiholoških dispozicija, podeljenih u dve dimenzije; depresivnost i fatalizam. U Holandiji Peters (1989) i Vierkant (1987) pronašli su da je „teško” gledanje u snažnoj korelaciji sa anomijom. Rezultati više deskriptivnih studija „teških” gledalaca (Bub, 1985; Kiefer, 1987; Jackson-Beeck and Sobal, 1980; Vierkant, 1987) ukazuju da su „teški” glcdaoci često manje obrazovani, stariji, nezaposleni, iz niže klase i da obično žive sami. Ako đodamo da je taj socijalno-demografski profil uznapredovao u najviše demografskih studija do rezultata da ti Ijudi većinom pate od sindroma „teških” gledalaca, prilično je negativna i mračna predstava koja izbija na površinu kod grupe gledalaca koji su psihološki i socijalno deprivirani, alijenirani i koji imaju veoma malo alternativa i utočišta. Izneta je i diskusija o tome kako da se ta negalivna i uzemirujuća predstava o „teškim” gledaocima interpretira; da li gledanje televizije čini da se Ijudi osećaju depresivnim i anksioznim (kultivacijska hipoteza), ili možda anksiozni i depresivni Ijuđi nalaze olakšanje u gledanju televizije (eskapistička hipoteza)? Poslednje objašnjenje - upotreba televizije iz eskapističkih razloga, izbavljcnje od tenzije i problema đoživljenih u realnom životu - bila je druga ođ tema koje su se ponavljale u stručnoj literaturi o „tcškom” gledanju, naročito u ranim dekadama televizijske ere

з V. na primer Bonfadelli, 1983: Bomvman, 1987; Doob i MacDonalđ, 1987; Hawkins i Pingree, 1980; Hirsch, 1980, 1981; Hughes, 1980; Schulz, 1986 a i Wober. 1978,

54