РТВ Теорија и пракса

gremijumi i sl. Skupština treba da donosi zakone i utvrđuje kakav sistem informisanja treba zemlji ali nema potrebe da se meša u kadrovsku politiku i neke druge odrednice u informativnoj delatnosti. Suština našeg razgovora i jeste u tome da kao stručnjaci sa određenom odgovornošću ukažemo na adekvatnija rešenja u regulativi sistema informisanja bez obzira što je ovaj zakon već usvojen ali neki drugi još nisu. U tom smislu glas dižu i drugi kao što je npr. nedavni Borbin parlament mada ni on nije postavio najvažnija pitanja iako pominje i zakonsku regulativu (~Da se suspenduju svi zakoni koji onemogućavaju siobodu javne reči” ili ~Da se obezbede jednaki zakonski uslovi za pokretanje novih listova, radija i televizije”). Ukazano je na nedostatke - i to svuda a ne samo u Srbiji - ali konkretnih predloga za bolja rešenja nema. Zato ne bih isključio mogućnost obrazovanja ekspertskog tima koji bi radio i na lome, što je praksa u nekim zemljama. Ognjen PRIBIĆEVIĆ Jugoslovenski institut za novinarstvo PROMENE U SISTEMU I ZAKONSKA REGULATIVA Zeleo bih da ukažem na razloge koji su uticali da promene u sistemu informisanja budu znatno manje od očekivanih. Uprkos svim ekonomskim i političkim promenama kao i novom veoma liberalnom saveznom zakonu o osnovama sistema informisanja, suštinski se vrlo malo promenio položaj javnih glasila u Jugoslaviji. Šta više, u nekim značajnim aspektima ovaj položaj se čak i pogoršao na šta ukazuju neki argumenti koje ću ukratko pomenuti. Prvi i glavni problem i dalje je monopol vladajućih stranaka nad sredstvima javnog informisanja i posle izbora u jugoslovenskim republikama. Tako npr. nakon pobede HDZ i DEMOS nove vlasti su preuzele pa čak i pojačale kontrolu nad centralnim republičkim medijima. Srbiji su oni već nekoliko godina svcdeni na nivo biltena vladajuće partije. Sušlinskc promcne se

9