РТВ Теорија и пракса

samo jedanput nedeljno. S druge strane, imaš najbolje profesore koji nam dolaze u školu i u odnosu jedan prema jedan, razgovaraju s tobom. To ja isto radim u Harvardu. Imam oko deset do petnaest studenata na kursu i svakoga znam lično kao što je mene znao Afrić lično, kao što me je Bogdanović znao lično, kao Banašević i ostali koji su nam predavali teoriju, muziku, pa čak i mačevanje. Ja sam u mačevanju uvek bio loš, ili sam ranio onog ispred mene, ili samog sebe. Scenske kretnje i Smilja Mandukić! Tu je Rade Mlađenović bio glavni. Smilja Mandukić je videla da sam ja očajan i onda je zadavala neke kretnje sa „pogledom u budućnost”. I sećam se kad je rekla; „Vlada najbolje gleda u budućnost.” Možeš misliti mene sa onim izbuljenim očima kako gledam u budućnost. Ja sam bio srećan, a onda kad počne Hačaturijanski ples, ja onda bežim a nastupaju Medar, Rađe Mlađenović i svi ostali koji su bili daleko bolji. Nada Bjelogrlić: Vanja Kraut, naša balerina. Vlada Petrić: Jao, Vanja Kraut stavi glavu ispod nogu! Ja sam se zgrozio, rekao sam da nikad to neću moći. Ako je to uslov da postaneš dobar reditelj, propao sam. Mirjana-Beca Samardžić: Vi se svi sećate pokojne Milice Babić. Predavala nam je kostimografiju. Predivna žena. Smirena, elegantna, dama, pametna. Kad je ona držala časove sve kolege su bile lepo obrijane, a na nas nisu obraćali pažnju. Bile smo beskrajno Ijubomorne a znale smo da ona ima prednost Predrag Delibašić: Ona je kasnije postala supruga Ive Andrića. Vlada Pogačić: Izlazili smo samo sredom popodne i nedeljom smo kao vojnici imali slobodno, ali nas je direktor škole upozoravao da ne smemo da imamo nikakve Ijubavne odnose, ne samo u tom internatu, nego uopšle, jer to smanjuje kreativnu sposobnost. (smeh) Ksenija Jovanović: Možda bi bilo zaniljivo reći sada to iskustvo naše generacije iz škole koja je silom prilika i okolnosti odjedanput postala Filmski studio pri Avala filmu gde su se negovali glumački talenti do trenutka

204