РТВ Теорија и пракса

Pored profesionalnog rediteljskog rada na realizovanju novih i klasičnih dramskih tekstova, naše i svetske literature (u slalnim angažmanima i gostovanjima u brojnim teatrima naše zemlje), za mene lično pominjani period šezdesctih i sedamdesetih godina značio jc i nešto više. Tih godina sam se dramskoj literaturi posvećivao ne samo kao redilelj. Počeo sam nove tekstove, koji su donošeni i sa Istoka i sa Zapada, da iščitavam i analiziram sa čisto formalne dramaturške zakonitosti. Tih godina počeo sam sasvim ozbiljno da se bavim teatrologijom i da te svoje analize, uobličene u dramaturške eseje ili oglede, objavljujem u stručnim i književnim publikacijama. (Među prvim dramaturškim esejima su bili: Zan Žirodu: Trojanskog rata neće biti, Artur Maria Svinarski: Zlatna kula, Kurt Klinger: Odisejevpovratak nepoželjan, Žan Anuj: Antigona, Miron Bjaloševski; Teatar magije, Ludvig Hjeronim Mortin: Odbrana Ksantipe, Miroslav Krleža: Aretej itd.) U ovom periodu, kao reditelja i teatrologa, posebno su me interesovali lekstovi Aleksandra Popovića i Borislava Mihajlovića Mihiza (čije ću analize objaviti u beogradskom književnom časopisu "Delo", odnosno nešto kasnije i kao posebne celine u svojoj prvoj knjizi Saputnici). Sta je estetskipredmetpozorišne, radio i televizijske režije? Predmet pozorišne, radio i televizijske režije je pretekst budućeg umetničkog dela, dakle dramski tekst, radio tekst, televizijski ili filmski scenario, a proces rediteljskog stvaralačkog čina je isti za sva tri oblika umetničkog sugerisanja. Rad na uobličavanju pozorišne predstave, radio ili televizijske emisije sastoji se, uglavnom, u rediteljskoj fazi od tri dela: rad na tekstu, za "stolom", rad na postavljanju mizanscena i rad na finalnom uobličavanju umetničkog dela (s tim što će reditelj u slvaranju radio drame, televizijske drame ili televizijskog filma morati da pristupi i radu na tzv. monlaži radijskog, elektronskog ili filmskog izraza). Proces je, dakako, individualan, ali zavisi od stepena pripremljenosti samog autora, tj. od veličine zadatka koji mu je prelekst (literarni predložak) drame, u osnovi svojoj, naložio. U tako raznorodnom, a složenom iščitavanju literarnog štiva leži rediteljeva mogućnost imaginacije, znanja, rutine i veštine veoma brzog prelaska iz jedne u drugu, ili treću, stilsku formu; u visprenom prebacivanju svoje osnovne

154