РТВ Теорија и пракса

želeo, u prvom redu, da vas svojim izlaganjima upulim u život... da postanete Ijudi... јег u osnovi svojoj i umetnost treba da služi tom humanitetu, očovečavanju čoveka! Koje su bitne karakteristike Vašeg rediteljskog rada u brojnim teatrima širom Jugoslavije šezdesetih godina? To bi se, u vidu nekakve analize, trebalo pronaći u kritikama povodom mojih premijera, ali bih ja taj sud prepustio Vama ili nekom drugom. Ono što ja, kao autor brojnih pozorišnih komada, iz šezdesetih godina, mislim kao autor-reditelj i kao interpretator toliko različitih dramskih tekstova, mogu zapaziti, na osnovu listanja pozorišnih plakata, to je bila moja želja da se ogledam, prevashodno na domaćim dramskim tekstovima, a to je, čini mi se, u vremenu šezdeselih i sedamdesetih godin, bila tendencija repertoara svih pozorišnih kuća u Jugoslaviji. Posebno kada je reč o repertoarima pozorišla u unutrašnjosti, u kojima sam uglavnom radio. Na ovako sastavljene repertoare ulicala su dva faktora. Prvo nagli kvalitativni uspon Sterijinog pozorja, koje je u osnovi svoga estetskog sadržaja negovalo igranje domaćih drama i stimulisalo ih, dakako, putem jake propagande i u vidu brojnih nagrada stvaraocima i izvođačima. I drugo, što se baš tih godina odvijao snažni proces distanciranja domaće literature od uvezenog soc-realizma, koji je deceniju - dve unazad gušio, u drami, sve ono Slo je bilo iole slobodoumno, napredno i smelo. (U vezi s postavljanjem na scenu, za to vreme, novih dramskih tekstova, između ostalog, sećam se, ja sam režirao; u Osijeku komediju Fadila Hadžića Majmuni i Ijudi, u Prištini dramu Duška Roksandića Ptice bez jata, u Pirotu tekst Filipa Davida Baladu o dobrim Ijudima, u Vršcu komediju Žike Živulovića Serafima Levo od savesti, u Subotici Ružičastu noć Tomislava Ketiga, u Beogradu Veliki otac Dragoslava Bate Grbića.) Tih godina repertoari naših pozorišta obraćali su dosta pažnje nastavljanju tradicije igranja domaćih klasika: Branislava Nušića, Miroslava Krleže, Milana Begovića, Milana Ogrizovića i drugih. (Shodno tome u Osijeku sam postavio Nušićevu Ožalošćenu porodicu, u Titogradu Begovićevog Pustolova pred vratima, u Puli Ogrizovićevu (u mojoj adaptaciji) Hasanaginicu, a u Subotici Krležinog Vućjaka i Šenoinu prozu Čuvaj se senjske ruke, u svojoj dramatizaciji.)

153