РТВ Теорија и пракса

svojega iščitavanja pretpostavljenog mu dramskog teksta), a u simbiozi zajedničke ideje dramske radnje i sadržajnoj ideji drame kao slike (ili protoka više slika), u okuiarima dramske igre i dramske radnje i preplilanju dramalurških elemenata (kao dramskog mehanizma) strukturalističkog sazvučja realnog (kod dramskog pisca) i irealnog (u stvaralačkom postupku rediteljevom) koji će graditi jednu sasvim novu sliku - rediteljevu predstavu. Suštinski kvalitet Gavelinih predavanja jeste u tome žto se nije oslanjao, u radu sa studentima, na demonstriranje nekakvog sopstvenog rediteljskog metoda, već u svekolikom analiziranju i resekciranju određenog dramskog teksta i racionalnom, golovo matematičkom vrednovanju osnovnih dramaluržkih elemenata, a u sasvim subjektivnoj (ргеко potrebnoj!) viziji buduće pozorišne predstave. To znači da je, po Gaveli, reditelj morao biti krajnje svestrana i o svim dostignućima tehnike, nauke i kulture, obaveštena ličnost - ona i onakva koja će, sa puno autoriteta, moći pravilno i pravovaljano da arbituje između dramskog pisca (kao prezententa) i gledaoca (kao konzumenta) u umetničkom činu pozorišne predstave. Ne zaboravljam, u tom kontekstu, ni rediteljevu sugestiju i snažnu volju u određenoj pozorišnoj čaroliji koju isključivo on gradi. Sopstvenom imaginacijom samo on, u umetničkom činu građenja predstave, vuče konce glumačke igre. Završavajući jednom.čas, Gavela je samo tom prilikom rekao jeđnu jedinu rečenicu, koja je mogla da liči na amanet studentima-budućim rediteljima;"... Prvi put, kao režiser, ako ne umeš da odgovoriš na postavljeno glumčevo pitanje pakuj kofer i menjaj teatar, a ako se nađeš u neprilici da publici ne umeš da iščitaš dramski tekst i da ga prezentuješ, u svojoj koncepciji, menjaj profesiju!..." Slično ovoj Gavelinoj izjavi, гекао je, jednom prilikom, prof. Vjekoslav Afrić studentima završne godine režije na beogradskoj Akademiji za pozorište, film i radio. Naime, mnogo godina posle svoga studiranja u Zagrebu, kao urednik i reditelj Beogradske televizije, za svoju dokumentarnu seriju "Portreti", a u fllmu Život i delo V'jekoslava Afrića snimao sam poslednju tonsku sekvencu pok. Afrića, koja je prema stenogramu, koji još uvek posedujem, glasila; "Dragi moji, nije mi bila želja da vas naučim režiranju. To se, sigurno, i ne može naučiti. Ja sam

152