РТВ Теорија и пракса

koliko malo je od toga rada moglo da dospe do medija na srpskom, ili da bude primećeno posle tribina i mojih drugih javnih nastupa. Godine su prolazile ali nije bilo rezultata u obliku konstruktivnih debata. To svakako može da se objasni analizama vrsta komuniciranja i okoštalog dominantnog diskursa kakav i dalje postoji, ali izgleda i karakterističnim nedostatkom navike da se traga za nepoznatim. Mirenje sa situacijom je stvoreno kroz zamor prouzrokovan beskonačnom količinom fraza. I sami propagatori ovih gomila reči i njihovi studenti su se umarali i zasitili konceptom realnosti ovekovečenim u „raširenosti političko-informativnog dejstva“ i „sredstvima informisanja kao integralnog elementa samoupravljanja i neposredne demokratije“. Međutim, nedostaci i praznina u jugoslovenskoj komunikologiji, kako se ova oblast ponekad naziva, mogil da se shvate i kao opštiji obrazovni fenomen. Noam Čomski je tvrdio još 1978. godine da je „proizilazeća subverzija školstva sistematska a ne individualna“. Po njemu oni koji se ipak izvuku, imaju slabe šanse za budućnost i u medijima i na fakultetima. Sada gledam sa empirijskom verovatnoćom na svoj položaj u društvu, koje nije obezbedilo nikakvu, pa ni relativnu kultumu stabilnost. Teorijsko još uvek za mene podrazumeva prvo istraživanje, a zatim upoređivanje sredina u kojima nastaje, kao što podrazumeva svest istraživača o svojoj ulozi i u sredini kojoj pripada, i u poremećaju koji izaziva tim radom. Naravno, ti odnosi mogu da postanu aksiomatski naročito za one koji ih izbegavaju. Istraživači mogu da uspostave kratkotrajnu ravnotežu moći samo ako dospeju do auditorija. U zemljama u kojima je javna sfera kolonizovana i zakrčena brutalnom silom jačeg, ne pi'eostaje mnogo mogućnosti da se kao individua uđe na mesta sa podacima čak ni u muzeje i arhive. Još manje može da se istražuje sa izabranim sagovornicima u specifičnim situacijama. Očigledno je da na knjizi može da se radi ako se ima dovoljno novca za kretanje i pomoćnike. Do sada je to bilo omogućeno ‘posetiocima iz inostranstva’, što, izgleda, ne podrazumeva automatsku obavezu da to i primete. VRSTE KNJIGA Dakle, kada upoti'ebljavam termine koji se pojavljuju u akademskim knjigama i rečnicima ili su prošli kroz diskusije na

internacionalnim seminarima, onda ih, ukoliko je to prvi put, prevodim prema onome što sam što je moguće bolje proverila.

78