РТВ Теорија и пракса

preko svojeg Enro DAB foruma objedini aktivnosti nacionalnih organizacija, proizvođača, servisnih operatera, radio-difuzera i intemacionalnih organizacija. Pitanje je, ipak, da li će nove tehnologije i zahtevi industrije navesti privatne i javne difuzere da obrazuju stalnu zajedničku evropsku asocijaciju. Za sada je prerano govoriti o šansama za tako nešto. Sledeći primeri vezani su za skandinavske zemlje, karakteristične po specifičnom, rekli bismo kontrolisanom, odnosu upravo prema komercijalnom i privatnom u medijima. Švedska, Norveška, Danska, Finska i Island imaju zajedničko to što u svih pet zemalja javni radio je u potpunosti finansiran pretplatom, a zatim, privatni radio je na severu Evrope potpuno nov fenomen, koji se u ove zemlje postepeno uvodi tek od sredine osamdesetih godina. Skorija istraživanja su pokazala da publika uopšte zna da ceni vrednost javnih servisa, uprkos tome što pretplata negde doseže 250 US dolara godišnje. Pokazalo se da su Skandinavci privrženi javnom servisu pa oko 70% ispitanika u Norveškoj i Danskoj ocenjuje da su oni ispunili njihova očekivanja. Ipak, nordijske zemlje brzo su postale atraktivno tržište za privatne investitore, kao što su npr. Swedish Kinnevik ili danski Aller Presse, pa i neke panevropske i američke grupe. Neki Amerikanci imaju tzv. Scandinavian Broadcasting Sistem (SBS) koji deluje iz Luksemburga, a isti sistem je vlasnik sa 50 odstonajveće danske radio kompanije The Voice Radio Group. Lokalno regulatomo telo u Kopenhagenu je, međutim, odlučilo da SBS-u povuče dozvolu za rad zbog bavljenja ilegalnim poslovnim transakcijama. Najveći deo investicija u radio u Skandinaviji (sa izuzetkom Danske), ipak, dolazi iz dobrostojećih kompanija koje drže štampane medije. Nordijsko tržište se može okarakterisati kao tržište sa niskim rizikom ali vrlo visokim troškovima ulaska na njega. To proističe iz sledeća dva razloga: 1. legislativa (do uvođenja promena 1993. i 1994. godine) bila je veoma nepovoljna za komercijalnu radio-difuziju, i 2. veoma je jaka pozicija javnog radiodifuznog servisa. Reklame na radiju su relativno nov fenomen u Skandinaviji, koji je tek odnedavno zadobio kredibilitet među oglašivačima. Oni, naime, nisu bili sigumi u efekte i radije su se opredeljivali za tradicionalne štampane medije. Osim toga, pouzdani rejting za privatnu radio-difuziju dobija se tek poslednjih pet godina.

16