РТВ Теорија и пракса

U svim tim zemljama, izuzev Danske, javne i privatne stanice preko nezavisnih kompanija izvode zajednička istraživanja. Istorijski javne stanice su bile naviknute na redovan dnevni rejting, koji je pokazivao njihovu praćenost čak u 85% do 90% popuiacije. Uvođenjem privatne radio-difuzije iskusili su oštro opadanje dnevnog kontakta auditorijuma sa njima. U zemljama gde postoji nacionalni privatni radio ili postoje jake mreže, dnevni rejting za javne stanice beleži pad skoro do 50procenata. Situacija u našoj zemlji, po nekim parametrima, veoma je slična iznetoj. U Norveškoj su nacionalni komercijalni servisi uvedeni tek 1994, a u Švedskoj je iste godine više od 50 novih komercijalnih lokalnih servisa dobilo licencu. Neki od njih su organizovani kao nacionalne mreže u čijoj su pozadini strani investitori ili domaća štampa. Francuzi su npr. veoma uspešno uveli svoj NRJ servis u Švedskoj namenjen mladima. Trenumo je Danska primer poslednjeg neregulisanog tržišta na kojem javne stanice okupljaju još uvek 74% populacije dnevno, ali se sredinom prošle godine očekivao tzv. Belipapir koji je trebalo da pozove “radio i TV industriju” na deregulaciju. O deregulaciji je opširnije pisao i časopis RTV teorija i praksa tokom nekoliko proteklih godina, ne nailazeći na potpuno razumevanje u našoj sredini. S promenom legislative 1993. i 1994. godine u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj i očekivanom liberalizacijom u Danskoj, privatne i javne stanice suočavaće se jakom međusobnom konkurencijom u budućnosti. Analitičari nalaze da bi moguća strategija za privatnu radio-difuziju bilo povećanje mreže i koncentracija uz napore da se dovede inostrani kapital. Javna radio-difuzija, s druge strane, traži načine da se što fleksibilnije organizuje. Švedski javni radio se suočava sa redukcijom osoblja i smanjenjem budžeta za 10 odsto, a slično tome Danska državna radio-televizija je otpustila oko 100 Ijudi. Druga strategija koju će državni operatori u nordijskim zemljama slediti jeste hvatanje koraka, odnosno vođstva u tehnologiji. Norveški i Danski javni radio startovao je sa DAB transmisijom 1995. godine, iako je auditorijum za ovaj novi servis ograničen nedostatkom DAB prijemnika. Tako će, izgleda, javna radio-difuzija ponovo zadobiti monopol tokom sledećih nekoliko godina. DAB, dakle, nije predviđen za privatnu radio-difuziju...

17